Uljana repica ima ozimu i prolećnu formu. U našoj zemlji, a i u Evropi pretežno se gaji ozima forma (preko 90%). Razlog veće zastupljenosti ozime uljane repice u našim uslovima je postizanje viših i stabilnijih prinosa u odnosu na prolećnu formu. Uljana repica se gaji radi semena koje sadrži 40 do 49% ulja i 18 do 25% belančevina. Ulje uljane repice koristi se u ishrani ljudi isključivo kao rafinisano (prečišćeno), i u tehničke svrhe – tehničko unje za podmazivanje mašina, u grafičkoj, tekstilnoj, kožarskoj i kozmetičkoj industriji. Kvalitet jestivog ulja ozime uljane repice zavisi od udela pojedinih masnih kiselina od kojih su neke štetne po ljudsko zdravlje ili mu daju loš ukus. Posebno se to odnosi na ,,eruku“ kiselinu, a pored nje u ulju uljane repice nepoželjan je i veći udeo linolne kiseline, jer se ova masna kiselina brzo razlaže i daje ulju neprijatan miris. Zato se radi na oplemenjivanju novih sorti uljane repice sa minimalnim udelom linolne kiseline. Pored gajenja za dobijanje ulja ona se upotrebljava i za ishranu stoke u zelenom stanju ili pri združenom načinu setve sa leguminozama i kukuruzom, koristi se za spremanje silaže.Plodored – Uljana repica ne podnosi monokulturu. Na istu parcelu može se sejati tek posle 4 do 5 godine. Najbolji predusevi za uljanu repicu su: strna žita, rane okopavine, zrnene mahunjačnj i crvena detelina, a za jare sorte pogodne su i kasne okopavine.Obrada zemljišta – Duboko oranje se obavlja krejem avgusta meseca na dubini od 30 cm uz istovremeno drljanje i ravnanje površine. Zatim se pristupa kvalitetnoj predsetvenoj pripremi zemljišta običnom drljačom ili rotofrezom iz tri razloga: sitno seme uljane repice, osetljivost prema korovima i nedostatak vlage.Đubrenje – Uljana repica zahteva sledeće količine hraniva; azota od 135 do 150 kg/ha, 80 do 100 kg/ha fosfora, 150 do 170 kg/ha kalijuma i 15 do 20 t/ha stajnjaka.
Setva – optimalno vreme setve uljane repice u našim uslovima uspevanja obično pada između polovine avgusta i polovine septembra meseca čime se omogućava biljci da uđe u zimu u fenofazi listne rozete (7 do 9 listova). Tada je biljka najotpornija na niske zimske temperature što joj omogućava uspešno prezimljavanje. Setva se izvodi u redove razmaka od 30 do 40 cm, sa količinom od 7 do 10 kg/ha semena ili u gustini od 1.200.000 do 1.400.000 klijavih zrna po hektaru. Dubina setve iznosi od 2 do 3 cm.Nega uljane repice – Sastoji se od; međurednog kultiviranja u slučaju pojave korova, proređivanja ukoliko je gust usev, prihranjivanja u proleće odmah po kretanju vegetacije i ponekad ogrtanja u cilju zaštite od mraza kasno u jesen.Žetva – Određivanje optimalnog vremena žetve uljane repice ima veliki značaj u tehnologiji proizvodnje. Plod uljane repice – ljuska u punoj tehnološkoj zrelosti puca i dolazi do istresanja semena što predstavlja čist gubitak u proizvodnji. Da bi sprečili mogući gubitak semena potrebno je obaviti žetvu pre pucanja ljuske, odnosno kada plodovi dobiju žutu boju, a seme crvenkastu. Obično se žanje u drugoj dekadi juna. Najpouzdaniji metod za određivanje optimalnog vremena žetve uljane repice je udeo vlage u semenu, koji treba da iznosi 20%. Svako zakašnjenje u žetvi dovodi do masovnog pucanja ljuske i istresanja semena. Žetva uljane repice obavlja se jednofazno ili dvofazno. Dvofazna žetva podrazumeva košenje biljaka i njihovo prosušivanje na njivi, a kad vlaga u semenu opadne sa 20 na 12% pristupa se vršidbi. Ovršeno seme uljane repice skladišti se sa niskim udelom vlage u semenu od 8%. Žetva uljane repice sa namenom korišćenja biljke u zelenom stanju ili za spremanje silaže obavlja se u fenofazi punog cvetanja, jer je tada najveći prinos biljne mase.
