Najznačjnija štetočina paradajza, posebno kada je u pitanju proizvodnja u zatvorenom prostoru, je moljac paradajza (Tuta absoluta). Prezimi kao jaje, gusenica, ili odrasli leptir. Štetočina ima veliki broj generacija, i veliki reproduktivni potencijal. Dužuna razvoja jedne generacije zavisi od temperature, pa se sa porastom temperature životni ciklus skraćuje. Promena klimatskih uslova, visoke temperature, blage zime utiču povoljno na razvoj i aktivnost štetočine, prezimljavanje, i njenu raniju aktivnost s proleća. Leptirići sivobraon boje su aktivni noću. Danju se kriju između listova. Mala eliptična jaja ženke polažu uglavnom na listove. Jaja su beličastokrem boje, a prema piljenju dobijaju žutonarandžastu boju. Larve su žućkastokrem boje. Imaju četiri razvojna stupnja. Sa razvojem od drugog ka četvrtom stupnju dobijaju zelenkastu boju, sa ružičastim primesama. Imaju tamnu glavu i jasnu dvodelnu tamnu šaru na prvom grudnom segmentu. Larve se hrane svim nadzemnim delovima paradajza i pričinjavaju velike štete. Usled njihove ishrane mezofilom lista, nastaju karakteristična oštećenja, široke mine nedefinisanog oblika. Ubušuju se i u stablo, i u zelene i zrele plodove, u kojima izgrizaju plitke galerije. Napadnuti plodovi gube tržišnu vrednost i podložni su napadu patogena prouzrokovača truleži ploda. Lutka je u početku zelenkasta, a kasnije smeđa, a obrazuje se u zemljištu, minama ili na površini listova.
Paradajz je ugrožen u svim fazama razvoja, od rasada do biljaka u plodonošenju. Mogu biti napadnuti tek formirani plodovi. Od moljca paradajza najugroženija je druga sadnja paradajza u zatvorenom prostoru. Feromonskim klopkama registruje se prisustvo, prati brojnost populacije štetočine, vrši izlovljavanje. Vizuelnim pregledom uočava se prisustvo položenih jaja, larvi, oštećenja nastala njihovom ishranom. U cilju kontrole štetočine treba primeniti sve raspoložive mere borbe: plodosmena paradajza sa biljkama koje nisu domaćini moljca paradajza, a u plastenicima razmak 6-7 nedelja između dva ciklusa proizvodnje, obrada zemljišta, postavljanje vodenih klopki kojima je moguće masovnije izlovljavanje štetočine, uklanjanje i uništavanje napadnutih listova i plodova, uništavanje biljnih ostataka nakon završenog ciklusa proizvodnje, uništavanje korova, postavljanje mreža protiv insekata na ulazu u objekte i mesta provetravanja, sprovođenje mera zaštite primenom registrovanih insekticida (preparati aktivne materije hlorantraniliprol, hlorantraniliprol+lambda–cihalotrin, hlorantraniliprol+abamektin, emamektin benzoat ili metoksifenozid). Preporučuje se primena insekticida sa aktivnim materijama različitog mehanizma delovanja. Pri primeni hemijskih mera zaštite, treba se obavezno pridržavati uputstva o korišćenju pesticida, propisane karence. Primena bioloških mera poput predatorskih stenica Macrolophus pygmaeus i Nesidiocoris tenuis, je takođe značajna mera.
