Za pulpiranje dolaze u obzir sve šljive, najčešće požegača, a iskorišćuju se i mirabele i renklote. Jasno je, prema tome, da pulpiranje šljiva ima za našu zemlju ogroman značaj. Naročito u prethodnim godinama a i ove kada su velike vrućine uslovile da je nemoguće brzo ubrati i prodati plodove u svežem stanju a samim tim i iskoristiti sav rod. Pulpiranjem se mogu plasirati u inostranstvo velike količine šljive požegače, jer je tražena i cenjena; ali se isto tako može uposliti i domaća prerađivačka. delatnost, jer se pulpa od šljiva može raznoliko preraditi.

Berba šljive za pulpiranje obavlja se rukom, 4 do 6 dana pre potpune zrelosti, kad ima dovoljno šećera i pektina, a ipak nije prezrela. Sortiranje se obavlja prilikom same berbe koja se vrši u dva do tri navrata, kako šljive sazrevaju. Plodovi koji su bolesni, crvljivi, natruli, jako oštećeni i ispod 3 cm promera ne dolaze u obzir za pulpiranje. Takvi plodovi mogu se delom iskoristiti za mark. Šljiva se prenosi do mesta pulpiranja u malim plitkim sandučićima ili u košarama do 20 kg težine pa ih treba što pre pulpirati.

Pulpiranje se vrši sa košticama ili bez njih u zavisnosti od potrebe kupaca. Ako se radi rukom, onda treba mnogo više radne snage. jer to ide sporo. Plodovi se režu preko polovine i vadi koštica ručno ili se koštice vade bez razrezivanja pomoću malih ručnih sprava. Sve drugo radi se isto kao kod breskva i kajsija.

Na 100 kg plodova dodaje se 5 i 6% SO2 i 5 l vode ako se pulpiraju celi plodovi s košticom, a 4 i 6 % SO2 i 6 l vode ako se pulpira bez koštica.

Šljivina pulpa treba da ima zlatno-žutu boju, kožicu nešto bleđu nego kod svežih plodova, meso elastično, pod prstima se gnječi, a sok dobru gustinu i ujednačeno obojen.