U Beogradu je danas održana konferencija o regenerativnoj poljoprivredi, odnosno kombinaciji primene tradicionalnih praksi i savremene tehnologije u poljoprivredi u cilju proizvodnje zdrave hrane i održivosti.

Konferenciju je organizovao Savet stranih investitora (SSI) i Evropska banka za obnovu i razvoj Srbija (EBRD) i na njoj su učestvovali visoki predstavnici EBRD, FAO UN i Srbije, kao i vodeći ljudi globalnih kompanija koje primenjuju praksu regenerativne poljoprivrede i održivog razvoja, i lokalni eksperti iz oblasti agribiznisa.

Konferencija je u prisustvu brojnih zvanica otvorena uvodnim obraćanjima člana Upravnog odbora Saveta i regionalnog direktora EBRD za Zapadni Balkan Matea Kolanđelija (Matteo Colangeli), Tomasa Borioa (Thomas Bouriot) direktor u EBRD zaduženog za definisanje strategije i ostvarivanje klimatske politike, Sandre Korsi (Sandra Corsi), ekspertkinje FAO UN i Bojana Vranjkovića, državnog sekretara u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Osnovni cilj regenerativne poljoprivredne prakse, kako je rečeno na otvaranju ovog skupa je očuvanje biodiverziteta i životne sredine i obezbeđivanje održive proizvodnje hrane za buduće generacije.

Zdravo zemljište je osnova za proizvodnju zdrave hrane i ne bi trebalo da ga uzimamo „zdravo za gotovo“.

Ono je jedan od najvažnijih elemenata u lancu prehrambene proizvodnje, jer 95 odsto svega što koristimo u ishrani direktno ili indirektno potiče iz zemljišta.

Očuvanje ovog ključnog i ograničenog resursa suštinski je važno kako bi se podmirile rastuće potrebe za hranom kako sadašnjih, tako i budućih generacija.

Ujedinjene nacije su procenile da će te potrebe porasti za 50 odsto, uz pretpostavku da će do 2050. godine planetu Zemlju naseljavati više od devet milijardi stanovnika.

Upravljanje zemljištem na održiv način i revitalizacija degradiranih poljoprivrednih zasada ne samo da može poboljšati sigurnost snabdevanja hranom, već u isto vreme ublažava posledice klimatske krize. Pokazalo se da je plodno, zdravo tle otpornije na promene klimatskih obrazaca i ekstremne vremenske prilike.

Ekonomska dobit, blagotvoran uticaj na životnu sredinu, sprečavanje erozije tla, očuvanje biodiverziteta i povećano uklanjanje ugljenika samo su neke od prednosti koje zajednicama donosi primena održivih poljoprivrednih praksi.

Program regenerativne poljoprivrede je još jedan korak Nestlé-a ka oblikovanju održive prehrambene proizvodnje, koji će pomoći kompaniji na putu ka ostvarenju krovnog cilja da do 2050. godine dostigne neto nulti uticaj na životnu sredinu.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Bojan Vranjković kazao je da se principi regenerativne poljoprivrede, već primenjuju nekoliko godina u Srbiji.

„Boljitak koji donosi regenerativna poljoprivreda mogu da osete svi. Dobija se kvalitetnija i zdrava hrana, koja ima minimalni negativni uticaj na životnu sredinu“, kazao je on.

Vranjković je naglasio da je obaveza svih nas da ostavimo očuvano zemljište i za buduće generacije i da se uspešno izborimo sa svim izazovima sa kojima se susrećemo, među kojima su i klimatske promene u čije posledice smo se već uverili.

„Regenerativna poljoprivredna proizvodnja nije prolazni trend već pokret koji može oblikovati budućnost poljoprivrede“, kazao je on i najavio da će Vlada Srbije nastaviti da ulaže značajne napore u obezbeđivanju održivih poljoprivrednih praksi u Srbiji.