Kako znati gde posaditi malinu

Za uspeh i rentabilnost jedne voćarske proizvodnje najvažniji prvi koraci su siguran izbor adekvatne, odgovarajuće zemljišne parcele, koja će omogućiti i naredne poslove isplativim.

U našim predelima malini najviše odgovaraju blago nagnuti severni i osojni položaji, zaklonjeni i u blizini bukovih šuma.

Za sve feno faze u plodonošenju maline, kao i za vitalnost celog izdanka posebno je važna predkultura, odnosno iskorišćavanje tog zemljišta u ranijem periodu. Korisne predkulture za ove zasade su mahunarke( grašak, pasulj, boranija, soja), a loše predkulture su lucerka, krompir, paradajz, zbog prenošenja truležnica i virusa na koren maline, kao i prenošenja gljivice Verticilium albo-atrum. Ukoliko se zasadi podižu na neobrađivanim parcelama, pod šumom ili ranijim vinogradima, od samog zasada maline u dužem periodu ne bi trebalo očekivati rentabilniji prihod. Takođe, ukoliko je takva parcela zakorovljena više godina, trebalo bi prethodno koristiti totalne herbicide (što je opravdano samo pre zasnivanja malinjaka), kao i insekticide (protiv grčice majskog gundelja).

Parcele koje su prethodno već korišćene u eksploataciji drugog voća, a posebno maline  kao predkulture, trebalo bi „odmarati“ 3-4 godine, uz gajenje određenih ratarskih ili povrtarskih kultura sa gajenjem biljaka za zelenišno đubrenje, neutralisanje starih prouzrokovača bolesti (najviše gljiva i virusa), kao i postojećih štetočina.

Organizacija zemljišne teritorije podrazumeva u izradi projekta posebno: parcelizaciju; izgrađenu putnu mrežu; mogućnosti navodnjavanja (izvorišta vode); rešene imovinsko-pravne odnose; mogućnosti bližeg plasmana plodova, kao i ekonomsko dvorište sa pratećim objektima.

Idealno postavljene parcele su pravougaonog oblika, dužine do 100 metara, sa pravcem pružanja redova sever-jug, (ili severoistok-jugozapad). Glavni putevi rade se normalno na redove u zasadu, a sporedni mogu se pružati paralelno sa redovima maline.

U blizini malinjaka mora postojati nadstrešnica za hladovinu ubranih plodova do transporta.

Veličina zasada, sistem gajenja i sortiment maline uzajamno su povezani sa blizinom potrošačkih centara, odnosno sa radom namenskog kapaciteta za smrzavanje i preradu plodova, a za zasnivanje plantažnih zasada neophodan uslov je i pristupačna radna snaga za berbu.

Kod izbora zemljišta za gajenje maline najpogodnija su duboka, propustljiva, plodna (3-5 % humusa) i slabo kisela zemljišta (pH od 5,5 do 6,5 ), u tipu gajnjača i aluvijuma. Nestrukturna i veoma kisela zemljišta, kao i suviše alkalna, sklona zadržavanju vode, trebalo bi izbegavati za ovu veoma isplativu proizvodnju.

Iz ove kategorije

Pročitajte i:

02.04.2024.

Kako do krupnijeg ploda borovnice

08.03.2024.

Kroz šljivike i livade kod porodice Vajić

08.02.2024.

Kako trenutna temperatura utiče na voće

05.02.2024.

Savetovanje o proizvodnji voća

30.01.2024.

Kakav je izvoz bio prošle godine

23.01.2024.

Šta kažu stručnjaci o rezidbi

Najčitanije danas

Najčitanije ove nedelje

Najčitanije ovog meseca