Pravilno određivanje momenta vađenja šargarepe, tj tehnološke zrelosti i vremena vađenja od bitnog su značaja za dužinu čuvanja, odnosno intenzitet sušenja, prerastanja i truljenja u toku čuvanja. Tehnološka zrelost nastupa kada najstariji listovi počnu fiziološki da odumiru. Tada je transport asimilativa iz listova u zadebljali koren završeno i istovremeno prestaje sinteza šećera i karotenoida. To je optimalno vreme za vađenje šargarepe. Ukoliko se šargarepa ne izvadi u tehnološkoj zrelosti moguća je retrovegetacija, naročito ako nastupi kišovito vreme pa se pojavljuju novi listovi. Ti listovi se razvijaju na račun rezervnih materija korena, čime se umanjuje njegova nutritivna vrednost, odnosno koren gubi na kvalitetu a time se smanjuje sposobnost dužeg čuvanja.

Berba tokom oktobra i početkom novembra za duže čuvanje korena daje dobre rezultate, ako temperature nisu niske a biljke su još uvek u dobroj kondiciji, odnosno sa lisnom masom, što omogućava lakšu berbu. Svaka fizička promena , tj. ogrebotine i druge povrede slabe zaštitni sloj što povećava intenzitet gubitka vode. Gubitak vode iz korena ne samo što utiče na gubitak boje, već smanjuje hranjivu vrednost, gubitak vitamina, povećava osetljivost na niske temperature i druge fiziološke procese, povećava intenzitet napada bolesti i ubrzava proces starenja.

Gubitak vlage smanjuje masu, čvrstinu i kvalitet izvađenog korena. Veoma je važno da se šargarepa vadi po suvom vremenu, koliko je to moguće, jer je lakše čišćenje korena, pojeftinjuje sam proces vađenja jer se kod nas još uvek na vadi ručno uz veliki broj radnika.

Šargarepa može uspešno da se čuva zajedno sa drugim povrtarskim vrstama koje su kompatibilne kao što su cvekla, kupusnjače, praziluk. Šargarepa se uspešno čuva se na temperaturi od 1 stepen C i vlažnost 97%.