Nar (lat. Punica granatum), je listopadni grm koji može da naraste između pet i deset metara. Vodi poreklo iz regiona koji se proteže od Irana do severne Indije, a od davnina se gaji u čitavom mediteranskom regionu, a za berbu pristiže od oktobra do februara. Za ovo voće vezuju se brojne legende. U grčkoj mitologiji, nar je poznat kao „voće mrtvih“ jer se veruje da je nastao iz Adonisove krvi. Nar igra važnu ulogu u mitu o bogu podzemlja Hadu koji je koristio semenke nara da prevari Persefonu kako bi se vratila u podzemni svet, a ova alegorija predstavlja smenu zime i leta. Pored smrti, nar je simbolizovao plodnost u staroj Grčkoj i Rimu gde su neveste nosile krune pletene od listova nara, dok se njegov sok koristio za lečenje neplodnosti. Prema drevnom iranskom verovanju, nar raste u rajskom vrtu i verovalo se da je upravo on zabranjeno voće a ne jabuka.
Nar uspeva u tolim, primorskim predelima. U pitanju je dugovečno stablo koje može da poživi i 200 godina. Ima bodljikave grane sa uskim, sjajnim duguljastim listovima postavljenim jedan nasuprot drugome. Cvetovi su svetlo crveni sa tri do sedam latica i plod nastaje iz plodnika jednog cveta. Sam plod se sastoji od spoljne tvrde kore najčešće crvene boje, mekog sunđerastog unutrašnjeg zida bele boje za koje su vezane mnogobrojne ružičaste ili crvene smenke bogate sokom. Broj semenki može da varira od 200 do 1.400 u zavisnosti od veličine samog ploda. Crvena boja soka proizilazi iz prisustva antocijanina i elagitanina , a fleke od nara su vrlo uporne i teško se skidaju sa tkanina. Sok zrelog nara ima kiselkasti ukus zbog niske pH vrednosti (4,4) i visokog sadržaja polifenola. Ove jestive semenke koje se inače zovu arile imaju vrlo malo kalorija, ali puno vlakana, vitamina, minerala, folata, kalijuma, vitamina K i C. Samo 100 ml nara sadrži 16 odsto dnevnih potreba organizma za vitaminom C.
Međutim, najveća vrednost nara leži u činjenici da je ovo voće izuzetno bogato antioksidansima, jedinjenjima koja pomažu u zaštiti ćelija od oštećenja izazvanih slobodnim radikalima.
Brojna naučna istraživanja su otkrila da sok od nara umanjuje faktore rizika od srčanih bolesti koji mogu voditi arterosklerozi i kardiovaskularnim oboljenjima. Izraelski naučnici su otkrili da uzimanje oko 56 grama soka od nara dnevno u periodu od godinu dana dovodi do smanjenja gornjeg krvnog pritiska za oko 21 odsto, i znatno pojačava protok krvi u srce. Konzumacija nara ima preventivni efekat na gubitak koštane mase što doprinosi zdravlju kostiju posebno kod žena zbog lučenja estrogena prilikom njegove konzumacije. Nar se preporučuje sportistima posle napornih treninga, zato što pomaže oporavak mišića, a posebno je dobar za one koji dosta trče na terenu. Nar ima antioksidativnu aktivnost tri puta veću od crvenog vina i zelenog čaja, pa pomože u borbi protiv upala u organizmu, a pacijenti sa dijabetesom tipa 2 koji su konzumirali sok od nara svaki dan imali su manje markere upale nakon 12 nedelja.
Ovo voće poboljšava pamćenje, jača imunitet, čuva zdravlje zuba, uništava ešerihiju koli i stafilokoke, usporava starenje, čuva zdravlje srca i krvnih sudova, poboljšava erektilnu funkciju i podiže kvalitet sperme. Ali, bez obzira na brojne benefite po ljudski organizam nar ima visok sadržaj kiselina pa može da utiče na zubnu gleđ, ne prija osobama koje imaju osetljiviji želudac. Takođe, nar ne treba davati deci mlađoj od godinu dana, a nakon toga potrebno je sok razrediti sa vodom.
Osim kao sok nar se u ishrani može koristiti kao dodatak za soseve i umake, ili jednostavno semenke ovog voća dodajte u salatu. Od semenki nara se pravi i vrlo kvalitetno i zdravo ulje koje se može primenjivati lokalno i oralno u kozmetičke i medicinske svrhe. Ovo ulje ima estrogenska, antiupalna i antimikrobna svojstva pa olakšava tegobe ženama u menopauzi kao što su valunzi, promene raspoloženja, noćno znojenje i manjak libida. Zbog svih ovih svojstava nije ni čudo što mnogi narodi sveta nar smaraju za dar Boga koji čuva zdravlje.