Počela je berba šipka na severu Banata, ove jeseni kasnije nego obično jer nije bilo mrazeva koji su pogodni za početak ovog posla. Zbog jednostavnog gajenja i kvaliteta koji se ostvari na srpskim plantažama, mogli bismo biti značajniji izvoznici ploda divlje ruže, posebno sa parcela gde se ne koriste pesticidi i herbicidi.

Organski proizvođač Karolj Fekete iz Novog Kneževca bere šipak ove jeseni na 50 hektara. Prinosi su iznad proseka iznose 4 tone po hektaru. Za razliku od mnogih kultura, šipak nema posebne zahteve kada je reč o klimi.

“Ako je kišovito vreme onda je bolji rod nešto, međutim jako dobro podnosi i stresne uslove mislim na ekstremnu sušu na visoke temperature. Tako da nema neke prohteve ni za zemljištem”, kaže Karolj Fekete, proizvođač šipka iz Novog Kneževca.

Kombajn koji bere šipak je manji i karakteriše ga spor rad. Zavisno od gustine roda obere do najviše 5 hektara dnevno.

“Da bi se plodovi šipka omlatili, da ne bi ostali na stabljici, iz tog razloga se mora voziti mnogo sporije, tek oko kilometar na sat”, navodi Jožef Remete, kombajner.

Proizvodnja šipka nije zahtevna, u Srbiji ga trenutno ima na oko 600 hektara kao plantažna organska proiuzvodnja.

“U prvoj godini su najveći troškovi u današnjim uslovima izađe negde oko dve hiljade evra po hektaru. Počeli su subvencirati i sadni materijal. Kao organska proizvodnja u celosti po hektaru sada je 63 hiljade dinara”, ističe Karolj Fekete, proizvođač šipka iz Novog Kneževca.

Sa njiva iz okoline Novog Kneževca kompletan rod završi u Austriji i Nemačkoj. Lider u proizvodnji šipka u svetu je Čile, ali je onaj proizveden na našem podneblju 3 puta izdašniji po svojim karakteristikama od južnoameričkog.