Na 17. po redu sajmu etno hrane i pića u Beogradu održana je zanimljiva debata na temu „proizvodnja maline“. Učesnicima se obratilo nekoliko stručnjaka i aktera na samom tržištu maline a među njima je bio i predsednik zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović koji je govorio o ulozi zadrugarstva u sektoru maline. Naime, on smatra da je zapravo rešenje za problem malinarstva u zadrugarstvu i da je potrebno da koristimo naše znanje, resurse u pogledu stručnjaka koji mogu da nas po savetuju kako da organizujemo malinarsku proizvodnju: „Potrebno je da smo u malinarstvu podeljeni u tri grupe, to su mali, srednji i veliki proizvođači. Mali i srednji treba da su okupljeni u zadruge i zajedno sa velikima da budu snabdevači odnosno partneri izvoznicima“.
U praksi postoje brojni primeri da su se poljoprivrednici udružili u zadruge i postali dobavljači za poznate kupce. „Uloga zadruge je da se stvori kontinuitet u proizvodnji i kvalitetu i da se napravi veća količina koja je dostupna zainteresovanim kupcima. Ovde je uloga zadruge dvostruka, sa jedne strane okuplja proizvođače i predstavlja ih prilikom prodaje ali sa druge strane zadruga ima važnu ulogu prilikom nabavke repromaterijala jer kada se udruže u toj nabavci mogu postići i bolje cene odnosno jeftinije nabaviti repromaterijal“ objašnjava Mihailović.
Božidar Joković iz Zadruge „Naše voće“ kaže da je ideja ovog skupa da još jednom pokušamo da se organizujemo i da izađemo sa rešenjima kako nam se ne bi dogodilo isto što i 2022 godine: „Ovo jeste zimski period i upravo zato smo i organizovali ovu debatu o malini. Prošlost, sadašnjost i budućnost maline je naša glavna tema koja je glavni proizvod mnogih ruralnih delova Srbije. Ova godina kada su u pitanju zadruge biće upamćena po teškoj situaciji, naročito zbog dispariteta cena. Ali podsetio bih vas da i same zadruge nastaju upravo u periodima kada je teška situacija i da su one zapravo i nastale kao odgovor na izazove na probleme.
“Ja sam došao danas u pojačanom sastavu, docent Bojan Dimitrijević, je danas ovde, koji je inače i radio magistarski rad vezano za ekonomičnost proizvodnje maline, konkretno transportni problem,to ću napomenuti kao jednu od stvari gde možemo da uštedimo jer dolaze vremena kad ne treba da očekujemo da zaradimo nego da uštedimo, nema druge opcije ako mislimo da opstanemo. Tu su i koleginica Dejana Vučković, i kolega Vladimir Zdravković, naša budućnost kada je reč o našoj branši, tj.agroekonomija, istako je prof.dr Zoran Rajić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i dodao: Poslednji podaci sa carine zaključno sa 30. septembrom, govore da je izvezeno 50 hiljada tona maline, sa procečnom cenom 4,27 evra, videćemo kad podvućemo crtu na kraju godine koja je to cena.
Treba da vidimo koliko možemo da uštedimo, koliko imamo usitnjenih parcela, da vidimo kako da smanjimo transportne troškove, kako troškove hlađenja, kako da eliminišemo sve one nedostatke, kada je reč o transportabilnosti pojedinih sorti na samoj parceli krećemo sa hlađenjem i održimo kvalitet maline koji u krajnjem slučaju utiče na konačnu cenu. U tom pravcu treba da idemo dalje. U narednim godina nećemo moći da pričamo o nekoj velikoj zaradi, ali najvažnije je da održimo proizvodnju. Mi možemo da vas naućimo novim metodama upravljanja, i kada imate i to usklađeno u saradnji sa kolegama koji se bave marketingom možemo da očekujemo nešto, u protivnom možemo se naći u velikom problemu. Posle prve berbe naćemo šta nas čeka i možemo da planiramo narednu godinu.
