Borisav Petrović je još kao mlad zavoleo pčele i zaplovio u pčelarske vode. U međuvremenu ljubav je prerasla u hobi, a Borisav je postao policajac. Danas, kada dođe sa posla, on skida unifromu i stavlja pčelarsku kapu pa kreće kod svojih drugarica pčela – kažemo drugarica jer ga one zaista vole.

“Ja sam sa nepunih 10 godina uplovio u pčelarske vode tako što sam na poklon dobio košnicu, a sada imam 25 godina. Poklonio mi je profesor Milovan Jovanović iz gimnazije koji je naš komšija. U porodici se niko nije bavio pčelarstvom. Mene je pčelarstvo zainteresovalo i bilo mi je zanimljivo kako funkcioniše pčelinja zajednica“kaže Borisav. Košnica koju je dobio nije izašla iz zime koja je usledila nakon čega mu je komšija poklonio dve nove košnice. Danas ih ima skoro 50 i nema nameru da smanjuje već da povećava broj košnica:“ Planiram da idem na veći broj. Naročito na dedinom imanju u selu Jelax kod Bratunca“.

Borisav je ime dobio po pradedi Borisavu ali simpatično je to što su se njegovom ocu deda po majci, ali i po ocu zvali Borisav tako da on ima ime od dvojice pradeda. To je onda dupli razlog za njegovo ime, a otuda verovatno i želja da pradedino imanje adaptira.

„Matice sam takođe počeo da proizvodim slučajno. Ja sam u svet pčelarstva ušao bez novca i ulaganja. Dobio sam košnicu i krenuo u rad. Kada sam shvatio da mi za pčelinjak trebaju matice počeo sam da idem na seminare, da čitam i da učim o toj proizvodnji. Tako sam u početku proizvodio za sebe, a ono što mi preostane prodavao. Sada imam više matica, veći pčelinjak i proizvodim matice kako za sebe tako i za druge. Imam trenutno pčelinjak na dve lokacije, jedna je u Republici Srpskoj u Bratuncu, a druga u Srbiji kod drugara u selu Berlovina kod Ljubovije. Imajući u vidu da je to blizu nije mi problem da radim na obe lokacije kada sam slobodan jer moram da naglasim ja jesam pčelar ali iz hobija jer sam zaposlen kao policajac. Naravno, kada dođe vreme za zasluženu penziju biću u punom kapacitetu pčelar“ kroz smeh nam priča Borislav.

Nagrada za bagremov med

Što se priznanja tiče, kaže da mu mnogo znače: „Dobio sam čak i veliko specijalno priznanje grada Tuzla kao najmlađi pčelar na sajmu. Mogu istaći i priznanje opštine Bratunac kao najmlađem pčelaru. To je za mene, pored specijalnog priznanja grada Tuzla, jedno od važnijih priznanja“.

Petrović svake godine šalje med na analizu, a rezultati pokazuju dobar kvalitet, što mu je jako važno naročito zbog dece koja taj med i konzumiraju.

Borisav najviše proizvodi bagremov med jer je upravo bagrem karakterističan za prostor gde on pčelari. Na naše pitanje zašto njega pčele toliko vole kada može golim rukama da radi on kaže da jeste u pitanju njegova ljubav prema njima ali očigledno i njihova prema njemu: „Desi se ponekada da me ubodu, nisu ni one uvek savršeno raspoložene za druženje ali ja nemam nikakve otoke niti reakcije na ubode. Mislim da sam se navikao na pčelinji otrov i da to više kod mene nema negativnih efekata. Kao mali sam radio sa golim rukama i sada to radim. To je verovatno razlog zašto one mene ne doživljavaju kao neprijatelja“. Prema njegovim rečima, poslovi policajca i pčelara imaju povezanost: „Kao u košnici, tako se i kod nas na poslu zna hijerarhija – ko je ko, šta je čiji posao i šta ko radi. Mislim da je to neka veza između ta dva zanimanja“, istakao je on. Brigu oko pčela vodi sam, mada mu kada je potrebno pomognu i roditelji i prijatelji.

„Imam i učenike kojima sam mentor, pa mi i oni pomognu kako bi naučili posao oko pčela“, rekao je on, dodajući da je pretapanje voska najteži posao. Nikad gora godina za bagremov med „Bagremovog meda je bilo svega 10 kilograma po košnici i to je najlošija godina od kada pčelarim. Da bi neka godina bila uspešna treba da imamo oko 18-20 kilograma meda, što je duplo više nego što smo ove godine imali“kaže Borisav. Rekordna godina za njega je bila 2018. kada je iz jedne košnice imao 35 kg meda. Cena bagremovog meda je 25 marka. To je otprilike i prosečna cena u Republici Srskoj. Odnosno ako bismo gledali u dinarima bilo bi 1500 dinara.