Opšte je poznato da mladi više odlaze u grad da žive nego što se vraćaju na selo. Ipak, ima i onih kojima grad ne može da pruži ono što pruža selo. Zbog toga smo došli u okolinu Vladimiraca da bismo razgovarali sa Jovanom Petrovićem, mladim domaćinom koji ima svega 20 godina ali je već doneo odluku da će svoj život nastaviti na selu i posvetiti poljoprivrednoj proizvodnji: „Nisam ja od onih koji od ovoga odustaju, sela su nam sve više pusta. Stariji polako umiru i u većini su oni ostali na selu. Mladi više odlaze u grad. Što se tiče poljoprivredne mehanizacije sve imamo naše sem kombajna“ovaj mladi poljoprivrednik i dodaje da mu je omiljeni traktor rakovica 65: „Na njemu sam počeo da učim da vozim još kao mali i navikao sam se. Jeste da mi kažu svi da sam lud i nenormalan ali ja volim ovakav način života“.

U planu je i nabavka traktora. Jovan se nada da će do kraja studija nabaviti novi traktor i da će mu država u tome pomoći. Ako i ne pomogne sam će jer on svoje odluke nije doneo zbog pomoći države već zbog onoga što voli da radi i od čega ima nameru da živi.

Porodica obrađuje 15 hektara, imaju bikove u tovu, nekoliko svinja a u planu je farma krava jer je Jovanu to želja. Sada studira na Poljoprivrednom fakultetu i nada se da će za koju godinu početi da ostvaruje svoje snove. Preko dana radi u polju ili ide na fakultet a u večernjim satima aktivan je na društvenim mrežama gde promoviše život na selu I komunicira sa drugarima.

Priprema silaže je važan posao za njegovo gazdinstvo

„Kao što smo učili na fakultetu pravimo silažu koja je između zelene i žute boje, aromatičnog mirisa sa dovoljno zrna. Ovu hranu koristimo za ishranu goveda i spremili smo je dovoljno da možemo da utovimo desetak grala“ kaže ovaj vredni momak.

Silaža je inače zanimljivo spakovana na najlonu, a potom je stavljen najlon preko silaže a preko najlona stari crep. Kada se pogleda iz drona ili prolazi pored kuće deluje zanimljivo a sasvim je dobro za silažu i bezbedno od padavina i vetra.

Zanimljiv odgovor nam je dao kada smo ga pitali kada planira da se ženi: „Nadam se da ću upoznati neku finu koja voli život na selu i da ćemo zajedno ovde graditi porodicu I živeti. Za sada mi većina kaže kako možeš na selu to smrdi, ima puno da se radi. Ja im kažem a ne smrdi kada se zaradi? Ja to volim i tako sam odabrao da živim, nadam se da će se naći neka koja isto to voli. Moj moto je danas je možda loše, sutra će biti bolje“.

Država već godinama po pitanju mladih na selu luta. Jedno vreme je bilo subvencija za mlade poljoprivrednike koji su pokazali ogromno interesovanje pa se na konkurs javilo 5000 ljudi. Trenutno nema konkursa a jedina podrška su im krediti sa povoljnijom kamatom ako ispune uslove koje propisuje banka. To često nije moguće postići. Zbog toga ako želimo da zadržimo mlade na selu i dovedemo nove porodice moraćemo da promenimo stav o mladima i zasučemo rukave. Do tada sve će i dalje biti na nivou entuzijazma koga očigledno kod ovog mladog domaćina ne manjka.