Značaj leske za pčelinje zajednice je ogroman. Pčelinje zajednice bude pčelinje zajednice iz zimskog sna i podstiču ih na povećanje legla u plodištu. Od leske pčelinje zajednice ubiraju polen. Leska ne daje pčelinjim zajednicama nektar. Pčele kada vremenski uslovi dozvole opsedaju lesku i čujemo jako zujanje pčela.
Rad pčela je brz i unos polena velik. Polen je bogat vitaminima, aminokiselinama, mineralima koji su veoma potrebni pčelama za razvoj i za leglo u januaru i februaru kada cveta. Cvetanje zavisi od sorte leske i vremenskih uslova.
Postoje divlje i kalemljene leske. Mogu rasti kao stablo, a najčešće kao žbunasta biljka.
Najbolje je imati umereno vlažna i humusna zemljišta sa višom pH vrednošću. Što se tiče kvaliteta zemljišta, lešnik traži ono koje je rastresito. Ako je zemljište rastresito imaće dovoljno hranljivih materija, vazduha i vode. Leski nikako ne odgovaraju kisela zemljišta. Potrebno je ispitati kiselost zemljišta, odnosno pH vrednost, jer idealna pH vrednost za gajenje lešnika je od 6 do 7. Kod lešnika koren se razvija površinski. Zemlju je potrebno pripremiti oranjem. Oranje ne mora da bude dublje od 50 cm. Leska se postavlja u iskopane jame. Jame se mogu kopati ručno ili mašinski. Jame treba da budu okrugle, duboke i široke oko 40 cm. S obzirom da leska vrlo rano počinje da vegetira preporučuje se sadnja u jesen. Ukoliko se ipak sadi u proleće potrebno je lešnik posaditi najkasnije do marta. Žile se na sadnici leske skraćuju na 15 do 20 cm. Sadnica se postavlja u jamu, potom se zatrpa zemljom i zemlja se dobro nagazi. Ako je zemlja dosta suva, potrebno je svaku sadnicu zaliti sa desetak litara vode.
Preporučljivo je birati sorte lešnika koje kasnije cvetaju i ranije sazrevaju. Takođe se za povećanju rodnost preporučuje pored odgovarajućeg oprašivača obavezno još dve do tri sorte u istom zasadu. U jednom zasadu optimalno je da bude oko 7% oprašivača. Pčele su najveći i najbolji oprašivači na mestima gde ima pčela i u zavisnosti od vremenskih uslova prilikom cvetanja leski.
Održavanje zemljišta treba prilagoditi svakom konkretnom slučaju.Svi se načini mogu koristiti, ali se vodi računa o održavanje zemljišta u stalno obrađenom stanju.
Na jednoj biljci leske se nalaze razdvojeni muški i ženski cvetovi. Muški cvetovi su rese, cilindričnog oblika. One mogu biti duge i do 20 cm u fazi oprašivanja, obično su duge 4-6 cm, a na njima se nalazi preko 200 pojedinačnih muških cvetova. Rese se formiraju krajem juna ili početkom jula. U period zimskog mirovanja ulaze potpuno formirane, a za cvetanje su sposobne već polovinom decembra. Polen leske je bogat skrobom. Vetar ga može preneti na kraće udaljenosti od 15-30 metara. Muški cvetovi, rese, brže rastu ako je vreme bez padavina. Ukoliko je vreme kišovito, a vazduh zasićen vlagom, rese rastu sporije. Jedna resa može imati oko 4 miliona polenovih zrnaca. Tokom hladne i duge zime prvo cvetaju ženski cvetovi, a ako je zima blaga prvo cvetaju muški cvetovi. Leska počinje da cveta kada je srednja temperatura od 12°C do 14°C. Leska se oprašuje vetrom i pčelama.
Oprašivanje se obavlja pomoću vetra u periodu zime, od decembra do kraja februara, kada leska cveta. Muški cvetovi oprašuju ženske. Može se desiti da muški cvetovi ne dostignu polnu zrelost u isto vreme kao i ženski. Zato se savetuje da se sade različite sorte lešnika, najmanje 2-3, kako bi se pospešila oplodnja biljaka.Polen se širi od janura do marta, a sama oplodnja se dešava u maju i junu. Nakon oplodnje ženski cvetovi se u plod razvijaju veoma brzo.
Temperature od 10 stepeni ispod nule uništavaju rese, odnosno cvetove. Takođe velike padavine i velika vlažnost vazduha mogu da unište i spreče širenje polena. Dolazi do spiranja polena i sprečavanja njegovog širenja pomoću vetra. Kiša sa jakim vetrovima zaustavlja oprašivanje. Prinosi, u kišnoj godini, su vrlo niski, a nizak je i kvalitet plodova.Prolećni mrazevi mogu da unište pupoljke koji su počeli da se otvaraju i cvetaju. Tokom zime pupoljci mogu da izdrže i temperature do -30°C. Muški cvetovi tokom cvetanja mogu da stradaju već na -3 do -5°C. Ženski cvetovi u periodu cvetanja stradaju na -8°C, a oplođen cvet strada na -3°C. U područjima sa čestom pojavom mrazeva savetuje se da se u zasad doda i divljeg lešnika koji je veoma otporan na niske temperature. Sve divlje biljke su otpornije od kalemljenih biljaka, pa tako i leske. Na kraju mogu reći da je značaj leske u pčelarstvu je ogroman. To je jedna od prvih biljaka koja može dati viškove polena neophodne za razvoj pčelinjih zajednica u januaru i februaru. U tim mesecima je deficitaran broj cvetnica. U tome je još veći značaj leske iako ne luči nektar.
