Značaj poznavanja cvetne lokacije i stacioniranje pčelinjih zajednica

Ne možemo biti dobri pčelari i vrhunski znalci iz oblasti pčelarstva ako nemamo osnovno znanje o biljnom svetu naše sredine ili okoline, lokaciji na kojima su nam stacionirane pčelinje zajednice. Pčelari na osnovu poznavanja perioda cvetanja biljaka prave plan svog rada sa pčelama. Primera radi postoje neka pravila: nakon cvetanja džanarike do cvetanja glavne bagremove paše ima 50 do 60 dana, 20 dana nakon cvetanja jabuke  cveta bagrem, a nakon 7 dana od cvetanja gloga cveta bagrem. Osim što treba da se pozabavimo koristima cvetanja svake biljke, treba da se pozabavimo i vremenom cvetanja. Na osnovu znanja koja biljka kada cveta ili šta u tom vremenskom periodu te biljke cvetanjem daju pčelama(polen, nektar) i koliko daju možemo da dobijemo veće prinose.

Sve što od biljaka nemamo na svom lokalitetu, možemo nadomestiti sejanjem pojedinih medonosnih biljaka ili možemo pčelinje zajednice seliti na lokalitete gde imamo u izobilju neke biljke. Značaj poznavanja cvetanja biljaka i ubiranja polena i nektara od strane pčela je od višestruke koristi za pčele, kao i pčelare. Ko misli suprotno ne može biti dobar pčelar. Da li pčelar mora znati baš sve bijke svog lokaliteta i da li može znati sve cvetne biljke lokaliteta? Naravno da ne može. Postoje neke endemske biljke koje pčelice posećuju, a unosi su skromni. Veoma je bitno poznavati glavne biljke koje cvetaju u našem okruženju. Pčele se kreću u koncentričnim krugovima. Pčelinje zajednice su u centru kruga i kreću se okolo naokolo. Što su paše bliže centru i što su bogatije medonosnim cvetovima prinosa nektara i polena će biti više. Mislim da  poznavanje svega navedenog  garantuje siguran uspeh u radu sa pčelama.

Zato mi je cilj da napišem sve dobiti i koristi od cvetnih biljaka i način njihove sadnje, to se odnosi na mnoge medonosne biljke i polenašice bez kojih nema života pčelinjih zajednica.

Poznavanje cvetnih biljaka i znanje o mednosti biljaka nam pomažu prilikom stacioniranja pčelinjih zajednica. U tome je cilj i značaj ove tematike. Po mom mišljenju je ovo veoma bitna tema pre početka izbora lokacije ili mesta gde ćemo postaviti postolja i na postoljima košnice sa pčelinjom zajednicom ili zajednicama. Na jednom lokalitetu, ma koliko bila bogata cvetnim i medonosnim biljem, ne sme imati u prečniku od 5 kilometra više od 50 košnica sa pčelama. Ovo je veoma bitno znati i biti svestan da velika brojnost pčelinjih zajednica, ma koliko neka lokacija bila bogata biljnom florom, daje manje prinosa od očekivanih. Zato je veoma bitno napraviti dobar plan uzimajući u obzir mnoge faktore da bismo profitirali na nekom lokalitetu. O svemu ovome  sam itekako vodio računa i sada vodim računa i pospešujem moju lokaciju na kojoj su moje pčelinje zajednice.

Iz ove kategorije

Pročitajte i:

16.02.2024.

Pivski kvasac kao zamena za nedostatak vitamina B u bespašnom periodu

11.02.2024.

Osnovan Evropski pčelarski savez – evo i zašto

08.02.2024.

Osnivačka skupština Evropskog pčelarskog saveza (EBA), održaće se u subotu, evo i gde

06.02.2024.

Kako gajiti mason pčele

01.02.2024.

Državni pčelarski sajam

29.01.2024.

Pčelar Ivica Matić: Vreme je za pravo tržište

Najčitanije danas

Najčitanije ove nedelje

Najčitanije ovog meseca