Superćelijske oluje koje su prošlog leta tutnjale Srbijom, ali i regionom, nanele su nesagledive posledice po našu poljoprivredu. Kada je reč o poljoprivrednom zemljištu, pričinjena je posredna, ali dugoročna šteta. Na udaru vetra su naročito bili kukuruz, suncokret i soja, a u određenoj meri, žrtve nevremena bile su i životinje.

Da je više poljoprivrednog dobra bilo osigurano, svakako bi i šteta naneta ovom prirodnim katastrofom bila blaža po poljoprivredne proizvođače. O tome se u danima i mesecima nakon ovih oluja dosta govorilo i pisalo. Ipak, i pored svega navedenog, poljoprivrednici se teško odlučuju na osiguravanje svoje proizvodnje, a što je posed veći – veća je šansa da je osiguran.

Klasično osiguranje štiti od rizika požara, grada i groma i tu polisu poseduje 90 odsto osiguranih. Znatno manje je poljoprivreda osigurana od oluje, jesenjeg ili prolećnog mraza, poplave ili gubitka količine i kvaliteta ploda, a za to postoje dopunske polise koje se kupuju uz osnovnu. Ovo je važno jer su rizici na ovim prostorima sve češći, a štete nanose gubitke na više godina. Osim toga, shodno klimatskim promenama koje su uzele maha, prognoze kažu da će klima biti sve ekstremnija.

Na sve to, treba uzeti u obzir i opasne zaraze, na primer epidemiju svinjske kuge sa kojom se globalna, pa i srpska poljoprivreda suočava poslednjih godina.

Za osiguranje poljoprivrednih kultura treba izdvojiti 2-5% vrednosti proizvodnje, odnosno onoga što će se dobiti kada se proda letina.

Država je za farmere u zlatiborskom, moravičkom, kolubarskom, podunavskom i šumadijskom okrugu, povećala subvencije za osiguranje na 70 odsto. Lokalne samouprave mogu dodatno da regresiraju premiju i učine je još jeftinijom ili besplatnom, a siguravači su omogućili da se premija plati posle žetve, sa mogućnošću da se prilikom kupovine polise plati samo 5% na ime poreza.

Premija osiguranja se određuje u zavisnosti od ugovorenih rizika (osnovni – grad, požar, grom i dopunski – oluja, poplava, prolećni i jesenji mraz, zimsko izmrzavanje), klase osetljivosti kulture koja se osigurava i zone rizika, kao i klase opasnosti područja gde se kultura uzgaja.

U računicu ulazi i broj osiguranih hektara, kao i trajanje osiguranja. U stočarstvu, visina premije osiguranja zavisi od životinjske vrste, kategorije, odabranih rizika, broja osiguranih životinja, uslova i načina držanja životinja, njihove vrednosti i ugovorene visine pokrića.

Procenu štete rade agronomi, a ne agenti osiguranja, čiji je posao da prodaju polise.

U teoriji, moguće je da procenitelji budu nezavisna stručna lica, ali bi tada država trebalo da osnuje agenciju koja bi vršila obuku procenitelja u smislu osiguranja, izdavala sertifikate i na neki način kontrolisala njihov rad.

Stoga, nije nemoguće da štetu procenjuje nezavisno telo, ali to mora da se uradi pod kontrolom države, kroz potpuno uređen sistem.

Ako klijent nije zadovoljan procenom štete, može da uloži prigovor i onda se ide na drugostepenu komisiju. Tada procenu rade drugi procenitelji u odnosu na prvu procenu. Ako klijent ni tada nije zadovoljan, može da zahteva sudsko veštačenje.

Međutim, na veštačenju završi svega 1-2% šteta.