Lisna rđa spada u najraširenija oboljenja pšenice u svetu. Gubici koji mogu nastati usled prisustva ove bolesti mogu biti I do 50 %.
Prve infekcije mogu nastati rano u proleće od kada se simptomi manifestuju u vidu malih okruglih spora narandžaste boje. Jači napad lisne rđe se može očekivati posle blage zime jer je tada veća mogućnost prezimljavanja parazita. Bolest se javlja na lišću I lisnim rukavcima a prezimljava na mladim biljkama pšenice gde napada list dok je još zelene boje. Prouzrokuje prevremeno opadanje lisne mase, zrna ostaju nedovoljno nalivena što smanjuje I pogoršava kvalitet zrna. Najkritičnija faza za razviće parazita je od faze cvetanja do faze mlečne zrelosti. Kratak period inkubacije, brojnost proizvedenih spora I mogućnost lakog rasejavanja omogućavaju brzo širenje ove bolesti. Optimalna temperatura za klijanje spora je od 15-20 stepeni, uz visoku relativnu vlažnost vazduha.
Najbolji način zaštite protiv lisne rđe je gajenje otpornih sorti, setva u optimalnom vremenskom roku kao I izbalansirano đubrenje. S obzirom da se prvi simptomi javljaju do faze prvog kolenca, preporuka je da poljoprivredni proizvođači obilaze svoje parcele u cilju kontrole prisustva ove bolesti. Ukoliko su simptomi prisutni na više od 10 % zaraženih biljaka u fazi prvog kolenca, tada treba raditi hemiski tretman. Od preventivnih mera značajno je suzbijanje korova u usevima jer su oni domaćini rđama.
