U martu se smenjuju dva godišnja doba. Noći su sve kraće, a dani duži i topliji. U prvoj polovini marta retki su stabilni vremenski periodi. Veoma često u jednom danu smenjuju se sva četiri godišnja doba.
Pčele su se probudile još početkom januara, a po prvom produženju dana i matica je položila prva jaja. Toplo je vreme i javili su se prvi vesnici proleća. Početkom marta dren, vrba iva…
Ovo je vreme za sadnju voćaka i medonosnog bilja i uređenje oko pčelinjaka koji bi, kada ozeleni, morao biti čist i uredan, dobar kako za rad. Prvi orijentacioni pregled pčelinjih zajednica mora biti kratak, brz i bez suvišnih intervencija. Utvrđujemo konačni broj gubitaka i njihove uzroke te otkrivamo sumnjive zajednice i slabiće, koje ćemo naknadno pospajati s jačim zajednicama.
Jaka društva su tokom zime trošila malo hrane po jednoj pčeli, pa su sada sposobna da skoro bez ikakve pomoći pčelara uspešno dočekaju april, naravno samo uz dovoljne zalihe kvalitetne hrane. Ali, ako smo uzimili društva manje snage, kakva se obično u našim uslovima dobijaju radom jedne matice, ona će krajem zime biti mnogo slabija. Pčele su iznurenije, jer su po jedinici pčela trošile mnogo više hrane. Povrh svega, slabija društva u jesen duže, a u proleće ranije neguju leglo, što ih dodatno iscrpljuje. Matica u takvim pčelinjim društvima nosi 30–40% manje jaja nego u jakim. Održavanje konstantne temperature legla je kompromitovano. Zato je tokom marta kod takvih zajednica broj uginulih zimskih pčela mnogo veći od broja izleglih letnjih pčela. Zato takva društva krajem marta imaju manji, ili u najboljem slučaju isti broj pčela kao početkom meseca. Takvim zajednicama pčelar može pomoći početkom marta:
-sužavanjem gnezda na broj ramova posednutih pčelama;
-zaštitom leta od vetrova;
-postavljanjem higijenske pojilice;
-čišćenjem podnjače;
-eventualnim stavljanjem oplemenjene pogače iznad plodišta, ako se ukaže potreba.
