Opština Rudo ponosi se svojim voćarom Milivojem Vajićem i njegovom suprugom Jasminom,  koji u svom voćnajku, pored reke Lim ima zasađeno više od 1.600 stabala jabuke, te nekoliko stotina krušaka, malina i  šljiva. Imaju pet hektara zemlje, gde je zastupljeno voće.  Porodica Vajić prerađuje voćke i na taj način pokušavaju da zarade za život.

Jasmina i Milivoje se godinama bave poljoprivredom. Vredni domaćini koji su svesni da poljoprivreda zahteva svakodnevni rad, i to im je jedini izvor prihoda.

Što se tiče sortimenta, on je raznovrstan. Kod jabuke najviše dominiraju autohtone sorte, ali imaju i novije kao što su greni smit, delišese….

Kada je malina u pitanju to je vilamet, koja se najbolje pokazala, pokušavali su i sa polkom i nekom američkim sortama, ali ipak su  se odlučili za  vilamet. Najlakša je za uzgoj,a i kasnije za predradu. Prva klasa kako kaže Jasmina može se lako prodati, ali sa drugom klasom je bio problem pa su zato odlučili da prave hladno ceđene sokove.

Od 50 kg šljiva napune 20 tegli džema.

„Šljivu samo presečemo na pola, izvadimo košticu i stavimo u kazan, bez dodatka šećera. Samim kuvanjem ispari tečnost, šljiva se kako mi kažemo raspadne i izađe izvanredan džem ili kako neki kažu pekmez, ističe Jasmina, i dodaje: Volim ovaj posao, pomažu mi dosta i komšinice, jer ne mogu sve da postignem sama. Džem je pun magnezijuma, neki treneri i tvrde da jedna kašika pomaže i kod upale mišica, kazala je Jasmina, i dodaje:

„Naši domaći hladno ceđeni sokovi sadrže samo 100% voće. Bez konzervansa, bez dodatih aroma, bez dodatih šećera. Isključivo čisto voće bogato mineralima i vitaminima za okrepljenje i dodatnu energiju.

Jabuka svake godine rađa, retko se desi da ne rodi, traži redovne agrotehničke mere, đubrenje a i zalivanje kada su sušne godine,priča nam Milivoje.

Vajići imaju i zalivni sistem kap po kap, jer je to po njihovim rečima dobro rešenje za sušne godine.  Voće prerade u sokove, džemove, rakiju.  Nije lako do kupaca putuju puno, ali su ponosni na plodove svoga rada.

Vajići imaju 50 košnica, pčelare desetak godina, i to im je kako kažu dodatni posao. U cilju postizanja najboljih rezultata oprašivanja, postavljanje pčelinjaka na parcelama vrši se tako da zona leta pčela sa jednog pokriva zonu leta sa drugog pčelinjaka. Za to su potrebna dva do tri pčelinja društva po jednom hektaru površine, a pčelinjaci treba da su smešteni na međusobnoj udaljenosti od 400-500 metara, neposredno uz parcelu. Košnice je potrebno rasporediti po celom voćnjaku. Najbolje je da se unose u voćnjak tek kada je otvoreno 10-15 odsto cvetova kako bi se pčele orijentisale isključivo na cvetove voćaka a izbegle cvetove korova i drugih biljaka travnog pokrivača. Košnice treba postaviti na sunčanim i od vetra zaštićenim mestima. Prednju stranu košnice treba okrenuti prema jugu tako da bude izložena suncu tokom čitavog dana.

Što da budemo sluge kod nekog kada imamo svoje imanje ističe za kraj Milivoje.