Božje drvce (lat. Artemisia abrotanum), je višegodišnja lekovita zeljasta biljka iz porodice pelina, ali nije trava već zbunasta biljka. Vodi poreklo iz južnih delova Mediterana i raste u predelima od Italije do Španije, zbog čega je poznata i kao južno drvo. Osim kao lekovita biljka u narodnoj medicini koristi se kao začin u hrani, ali i prilikom proizvodnje piva.  Prepoznaje se po jakom i karakterističnom mirisu koji podseća na mešavinu limuna i pelina zbog čega je vrlo efikasan prirodni insekticid  posebno protiv moljaca.

U našem narodu božje drvce poznato je i pod imenima brodnjak, ciper,  citronela, gorki pelin, komunika, mirisni pelin, limunov pelin, rutvica… Kao samoniklo bilje raste pored potoka, reka, na zapuštenim zemljištima, ali se gaji i u bašti. Ukoliko se odlučite za uzgoj u bašti izaberite sunčano mesto sa suvim do blago vlažim i dobro dreniranim zemljištem. Ova biljka može da se gaji i u saksijama, otporna je na sušu, kao i na štetočine i bolesti. Na našem podneblju raste od od juna do oktobra, a krajem jeseni obavezno je podrežite jer se na taj način podmlađuje. Žbunastog je izgleda i raste do jedan metar u visinu sa tankim grančicama koje imaju trostruko razdeljene usko peraste listove sivo-zelene boje. Listovi su sa donje strane obraslim mekim čekinjastim dlačicama. Kada se protrljaju među prstima ispuštaju miris nalik na mešavinu limuna i pelina zbog bogatstva eteričnih ulja koje sadrži. Cveta u julu i avgustu sitnim, neupadljivim bledo žutim cvetićima skupljenim u labave cvasti. Miris je opor, a ukus gorak. Grančice se beru u fazi cvetanja, suše u senci na toplom i provetrenom mestu, a potom se od njih priprema čaj, tinkture ili kupke. Kao začinska biljka najviše se koristi u Italiji kao dodatak pecivima, dok je Britanci upotrebljavaju za pojačavanje arome pudinga. Božje drvce sadrži eterična ulja, tanin, alkaloid abrotin, gorke materije. Poznat je kao antihisterik, antihelmetik, antipiretik, antiseptik, antibakterik, diuretik, dobar je za oboljenja kože. Ima blaga sedativna dejstva pa se kupka sa grančicama božjeg drvceta preporučuje pacijentima sa psihičkim bolestima jer umiruje telo i živce, a sedativno dejtvo ima i čaj od ove biljke. Nekada davno sudije sa sobom u sudnicu noslile  su posudu sa čajem ove biljke jer se verovalo da će ih to zaštiti od eventualnih bolesti zatvorenika.

U narodnoj, tradicionalnoj medicini božje drvce se nekad koristio za lečenje tuberkoloze i upale creva, za podsticanje apetita, regulisanje opstipacije (zatvora), kod groznice, žutice, bolesti jetre i bubrega jer je odličan diuretik. Jedan od njegovih sastojaka je abrotin koji snižava visoku temperaturu, pa se čaj primenjuje kod tegoba disajnih organa, bronhitisa, upale pluća, asme. Kod bronhitisa i kašlja čaj je delotvorniji sa medom. Reguliše i menstrualne tegobe kod žena, veruje se da pomaže u lečenju kožnih bolesti ili nakon uboda insekata i to mazanjem i utrljavanjem. U kombinaciji sa vinskim sirćetom nekad se koristio i kao protivotrov kod ujeda pauka i škorpije. U slučaju grčenja tetiva i problema sa esktremitetima preporučuje se sok iz usitnjene binjke koji se previjaju kao oblozi na bolna mesta. Efikasan je i kao lek protiv glista, umiruje bol, razbija otoke i zaustavljanje stanja gangrene. Ima i korisna svojstva za izvlačenje komadića drveta ili trna iz kože.

Međutim, bez obzira na brojna lekovita svojstva ove biljke treba biti vrlo oprezan prilikom upotrebe i nikako je ne koristiti bez prethodne konsulatacije sa lekarom. Božje drvce može izazvati jake alergijske reakcije pa se ne preporučuje ljudima koji su inače skloni alergijama. Takođe, turdnice i dojilje ne smeju da ga koriste u bilo kom obliku jer može biti vrlo štetno za njih.

Evropska agencija za bezbednost hrane je 2012. godine upozorila da nadzemni delovi ove biljke sadrže supstance koje mogu biti vrlo toksične za ljude zbog prisustvajedinjenja bicyclic monoterpenes i phenylpropanoids, te da bi trebalo da se izbegava njegovo korišćenje u bilo kakvom obliku.