Trešnja je listopadno drvo iz porodice ruža i raste na teritoriji cele Evrope i u zapadnoj Aziji.
Naše teritorije su bogate ovom divnom drvenastom biljkom. Trenutno na svetu postoji preko 1.500 vrsti trešanja.Nas pčelare zanimaju cvetovi trešnje. Kada govorim o trešnji i cvetovima trešnje, mora da znamo da postoje kalemljene krupne trešnje(domaće sortirane) i divlje trešnje (samonikle). Pčele posećuju obe domaću i divlju trešnju.Više nektara luči divlja trešnja. Trešnje osim nektara daju dosta i polena. Najviše luče nektar po mirnom vetru i temperaturama od 10 stepeni pa do 25 stepeni. Najveći neprijatelj pčelama je vetar i znatno smanjuje unos nektara i polena od rascvetalih trešanja. To je nešto, našta ne možemo da utičemo. Prinosi nektara od trešnje je veliki i ako se stvore uslovi :više dana bez vetra, i noćne temperature iznad 5 stepeni, i dnevne do 25 stepeni, jake pčelinje zajednice,aktivnost od 7 do 18h, eto punih medišta. Med je izuzetnog kvaliteta. Med bogat: vitamina, enzima, mineralima i drugih blagodeti ove divne voćke. Pčelinje zajednice, to jest pčele, najbolje oprašuju cvetove, i plodovi su pravog oblika.
Svako prskanje trešanja u cvetu je zločin protiv pčelinjih zajednica.
Trešnja može da izraste do 20 m. Stablo joj je prepoznatljivo po sivo-crvenkastoj kori, a cveta pre listanja. Listovi su naizmenični, eliptični, jednostavni, nazubljeni na ivicama, širine 4 – 7 cm i dužine 7-14 cm. Nalaze se na stabljikama dužine 2 – 5 cm, a u gornjem delu imaju par zalistaka koji brzo padaju. U jesen, pre nego što padnu na zemlju, pocrvene i postanu narandžasti.Cvetovi su bele boje i rastu na prošlogodišnjim izdancima. Dvopolnin su ili jednopolni, pravilni i prečnika 2,5 – 3,5 cm na stabljikama dužine 2-5 cm. Skupljeni su po 2 – 6 u cvasti. Imaju dvostruko cveće, a čaška se sastoji od 5 duguljastih i savijenih latica. Venac je sastavljen od 5 belih, jajastih latica veličine 1 – 1,5 cm. Tučak ima dva embriona semena, a prašnici su brojni i žuti sa belim nitima. Cvetovi cvetaju od aprila i maja i traju desetak dana. Trešnja cveta veoma gusto i ovaj se fenomen u mnogim kulturama posebno slavi, recimo u Japanu, Kini i drugim zemljama.
Plod je mesnata, okrugla koštica tamnocrvene boje, prečnika oko 1 cm. U sredini ploda je svetlo smeđa, a miriše na bademe. Sazreva u junu.Koren je jak i dubok, a izdanci su goli, sjajni, crvenkasto-smeđi. Pupoljci su konusni ili jajasti, goli i zaoštreni sa crvenkasto-smeđim ljuskama koje imaju kožnate ivice. Bočni pupoljci rastu sa izdanaka ili duž njega, a blizu su vršni pupoljci.
Za naše zdravlje, trešnja ima posebnu vrednost i zbog svog bogatstva antioksidantima. Plodove trešanje svi volimo. Pa i pčele. Zbog lisnih vaši pčele ubiraju medljiku. To je uglavnom nakon cvetanja.
Značaj ove drvenaste biljke je ogroman. Trešnja zahteva veoma puno svetla i toplote. Pogoduju joj stednje godišnje temperature između 10°C i 17°C. Sa cvetanjem trešnja kreće kada dnevne temperature dostignu 10°C do 11°C, dok je za njeno oprašivanje najbolja prosečna temperatura između 15°C i 20°C
U periodu mirovanja, ako je stablo ušlo u zimu u dobrom stanju, trešnja može veoma dobro podneti niske temperature čak i do -30°C. Međutim, ako je u doba vegetacije stablo pretrpelo sušu, previše kišnu godinu bez tople jeseni ili je imalo preobilan rod, moguće je da ovakvo stablo izmrzne i na -24°C.Dobro je napomenuti da tolerancija na temperaturne promene zavisi od boje same kore. To jest, po pravilu trešnje koje imaju žute ili svetlocrvene plodeove, odnosnu svetliju koru, puno su otpornije od trešanja koje imaju crvene i tamno crvene plodove, (tamniju koru) .
