Saradnja ratara i pčelara mora da postoji

Uljana repica se ovih dana, pre potpunog cvetanja, tretira pesticidima kako bi se sačuvala od štetočina i potpuno razvila cvet, koji je, sa druge strane hrana za pčele, pa ratari i pčelari Subotice, ističući svoj primer, apeluju na saradnju kako šteta od trovanja pčela kojima je ovaj cvet hrana ne bi bila i 100 odsto

Predsednik skupštine Udruženja poljoprivrednih proizvođača Subotice Miroslav Matković rekao je za Tanjug da se uljana repica sada, na 20 odsto cvetanja, tretira pesticidima koji su najmanje štetni za pčele, i da proizvođači, kao i voćari, useve prskaju noću, kada je cvet zatvoren.

“Apelujemo na pčelare u svakom slučaju, da sa puštanjem pčela na ispašu ovih dana budu strpljivi. Uljana repica se tretira pre nego što je cvet u potpunosti razvijen, tako da pčele svakako čekaju puno cvetanje”, kaže Matković.

Dodaje da pčelari i ratari na teritoriji Subotice sarađuju u ovakvim slučajevima, jer, kako je istakao, “ni jedan poljoprivrednik ne želi pomor pčela”. “Suvišno je da govorimo o našoj svesti, pre svega o tome koliko su pčele značajne. Sa druge strane, govorimo ljudima koji, kao i mi, žive od poljoprivrede. Ima slučajeva gde nema obzira, ali ni odgovornosti pčelara da sarađuju sa ratarima na parcelama u blizini košnica. Srećom, to nije veliki broj slučajeva, svima nam je u interesu da sačuvamo svoju ‘proizvodnju’, oni pčele od pesticida, mi repicu od štetočina”, rekao je Matković.

Apelovao je da pčelari sačekaju narednih nekoliko dana, a svakako i da ratari obaveste pčelare u blizini o planu tretiranja pesticidima.

Predsednik Udruženja pčelara Subotice Dragoljub Matić potvrdio je da je saradnja sa ratarima na toj teritoriji godinama unazad izuzetna i da je tako i ove godine. “Ubrzani prolećni razvoj tera na posao sve – ratare, voćare i pčele. Potrebna je saradnja, mi u Subotici imamo zavidan nivo saradnje godinama unazad. Prskanje voća ili bilo čega može da uzrokuje i sto odsto štete kada su u pitanju pčele. Savesni ratari koriste sredstva koja nisu štetna i tretiraju u večernjim časovima”, rekao je Matić.

“Kod nas u opštini nema prijavljene štete. Znam slučajeve gde nije bilo tako, jer nije bilo saradnje i komunikacije. Mi zajednički sa ratarima apelujemo, obaveštavamo, komuniciramo stalno. Razmenjujemo iskustva”, rekao je Matić.

Iz ove kategorije

Pročitajte i:

16.05.2024.

Kako zameniti stare matice

08.05.2024.

Košnice na krovovima

30.04.2024.

Sufinansiranje nove opreme za proizvodnju i preradu pčelinjih proizvoda

24.04.2024.

Za generalnog sekretara Evropskog pčelarskog saveza izabrana Biljana Tomić

23.04.2024.

Kako vreme utiče na pašu

19.04.2024.

Aleksandar Ivković: Potreban nam je Institut za pčele

Najčitanije danas

Najčitanije ove nedelje

Najčitanije ovog meseca