U našim uslovima postoje dovoljne količine sunčeve svetlosti za optimalni razvoj šećerca, bilo iz redovne ili postrne setve. Kukuruz šećerac se gaji slično kao merkantilni. Zemljište se đubri stajnjakom, 20-40 t/ha, u jesen, pre dubokog oranja, kada se unosi i NPK 10:30:20, 400-500 kg/ha.
Prihranjuje se 1-2 puta, sa 150 -200 kg KAN-a ili UREE. Prvo prihranjvanje izvodi se kada biljke odrastu 10-15 sm u visinu, a drugo kada odrastu pola metra. Đubriva se unose malo dalje od korenovog vrata, najbolje najbolje da se rasture po celoj međurednoj površini i onda pomešaju sa površinskim slojem okopavanjem ili kutiviranjem. Posle prihranjivanja treba da padne kiša, ili da se obavi navodnjavanje, kako bi se đubrivo rastvorilo i došlo u zonu korenovog sistema. Setva se obavlja od polovine aprila pa do 20 juna (postrno). Sukcesivne setrve treba da omoguće što duži period berbe svežih klipova. Obavljaju se svakih 15 dana, tj. kada prethodni rok nikne, sledeći se seje. Po hektaru se troši 12-20 kg semena, što zavisiod krupnoće semena i željene gustine useva. U jednom gramu ima 3 do 7 zrna. Seje se u redove, najčešće 70×25 cm. Rani hibridi se seju gušće, a kasni ređe. U malim baštama obavezno se seje u nekoliko redova, kako bi se obezbedila dobra oplodnja i ispunjnost klipova zrnom. Naime, kukuruz se oprašuje vetrom, tako da, ako se gaji u jednom redu, vetar odnosi prah daleko od biljaka i klipovi ostaju šturi. Dubina setve varira od 4-6 cm.
