Veliki petak je jedan od najtužnijih dana u hrišćanstvu i taj dan ne zvone zvona, tiho se priča i praktikuje se gladovanje.

Veliki petak je dan koji se provodi u strogom postu i bez ikakvih proslava, bez obzira da li su se pridržavali velikog Vaskršnjeg posta.

Mnogi greše kada misle da su tog dana dozvoljene posne grickalice – krekeri, štapići, čips, napolitanke i ostali konditorski proizvodi bez mleka, jer sadrže ili ulje ili margarin. Nisu poželjni ni ratluk ni žele bombone, jer sadrže želatin.

U većini domova u Srbiji smatra se da bi na Veliki petak trebalo jesti ribu i riblju čorbu, kao i krompir salatu prelivenu uljem, što po pravoslavnom kanonu nije prikladno.

Od Velikog četvrtka do Uskrsa ne oglašavaju se zvona na crkvama, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti.

Običaj farbanja jaja datira iz 12. veka, a na našem podneblju ga je najverovatnije uvela crkva, u 16. veku.

Da su se jaja ukrašavala u tom periodu, potvrđuju i turski izvori koji beleže obavezu da se spahiji, povodom hrišćanskog Uskrsa, donese na dar tri, pet ili 10 uskršnjih jaja.

Veliki petak je dan žalosti, ali i uvod i priprema za najveći i najradosniji praznik – Uskrs.

U nekim krajevima se zato danas pali vatra da bi sve zlo izgorelo, a i post na vodi nosi pročišćenje kako bi duša i telo bili dostojni žrtve Hristove, čije se toliko stradanje samo vaskrsenjem moglo nagraditi.

Na Veliki petak važno je izneti plaštanicu, odnosno platno na kome je izobraždeno skidanje gospoda Isusa Hrista sa krsta i njegovo polaganje u grob.