Već godinama stručnjaci upozoravaju da je neophodno uraditi rejonizaciju Srbije, posebno kad je u pitanju proizvodnja voća, kako bi se tačno znalo koja oblast je najpogodnija za uspešan uzgoj određene voćne vrste. U zemljama sa naprednom voćarskom proizvodnjom rejonizacija je davno urađena, pa se tačno zna koje voće se sadi u oblasti koja je najoptimalna za njegov uzgoj.

Koliko je rejonizacija važna najbolje ukazuju podaci iz vinogradarskih oblasti gde se rejonizacija već sporovodi, pa se zna gde uspeva koja sorta vinove loze, koja daje najbolje grožđe i najkvalitetnije vino. U koštac sa ovim višedecenijskim problemom uhvatila se mlada ekipa Savetodavne agencije Agronom SOS koja je nastala na temeljima studentskog projekta iz 2012. godine.

O ovoj, za srpske voćare vrlo važnoj temi, govorio je Stanko Simović, dipl. ing. voćarstva i vinogradarstva, osnivač i vlasnik pomenute agencije na konferenciji “Inovativna rešenja u poljoprivredi i njihovo finansiranje“ koja je u organizaciji Agropresa održana na 91. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.

Kako je objasnio Simović možda se ovo, s obzirom na sve probleme srpskih poljoprivrednika u ovom trenutku ne čini toliko važno, ali će nam se vrlo brzo u bliskoj budućnosti već za dve do tri godine vratiti kao bumerang i biti ozbiljan problem.

Prema njegovim rečima Srbija raspolaže sa oko 5, 346 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, ali to je samo na papiru veliki broj. Problem je zastareli način proizvodnje. Isto tako na papiru imamo oko 6.000 sela, ali samo njih od 2.000 do 2.500 je aktivnih sela koja prihoduju i imaju razvijenu poljoprivredu.

-Položaj poljoprivrede u Srbiji je, možemo da kažemo, očajan. Zašto? Od  ukupne površine koja se nalazi unutar naših granica, najveći deo otpada na Vojvodinu gde je i najveća upotreba tehnoloških napredaka i inovacija u poljoprivredi. Za razliku od Vojvodine ostatak Srbije dosta kasni u tom nekom smeru što po pitanju mehanizacije, ali i ljudi i razvoja svesti o savremenoj poljoprivredi i načinu gajenja kultura. Ne samo što se teško odlučujemo na primenu savremenih tehnologija već nema niko da ih sprovede u delo – rekao je Simović.

Kao stručnjak za voćarstvo on je godinama zajedno sa svojim timom prikupljao podatke, radi analize zemljišta i na osnovu toga podelio Srbiju na četri rejona i više oblasti koje su najpogodnije za proizvodnju određenih vrsta voća.

– Svi znate da je u vinogradarstvu već određena rejonizacija koja se uveliko sprovodi u delo i koja ima pozitivan efekat kada pričamo o ekspanziji podizanja vinograda u tim rejonima. Zašto u voćarstvu to nije odrađeno, pa iz prostog razloga što je vinova loza samo jedna voćna vrsta. U voćarstvu imate četri voćne vrste sa mnoštvom sortimenta, pa je trebalo napraviti detaljnu podelu i strukturu na koji način to treba uraditi. Mi nismo radili na osnovu geoloških mapa, ili nadmorske visine već na osnovu nekoliko najvažnijih parametara, a to su ljudi i sastav zemljišta – objasnio je on.

Prema njegovim rečima na osnovu prikupljenih podataka sa terena bilo je oblasti sa skoncentiranim stanovništvom i aktivnim gazdinstvima, ali i onih gde je primetno odsutvo ljudi zbog čega su određene rejone spajali.

-Ovo je određeno na osnovu 6.500 uzoraka zemljišta što predstavlja 6.500 GPS lokacija gde ste morali biti fizički prisutni da uzmete uzorak i da odradite tu analizu – pojasnio je on.

Rejon Centralne i Zapadne Srbije

Predstavlja region koji po poslednjem popisu iz 2022. čini negde trećinu populacije Srbije sa nekih 2,031 miliona stanovnika. U ovom rejonu se izdvajaju Šumadijski, Moravički, Zlatiborski i Kolubarski okrug.

– Ako pričamo o tipovima zemljišta u Šumadijskom okrugu pretežno dominira gajnjača, u Moravičkom smonica, u Zlatiborskom ranker, a u Kolubarskom je u najvećoj meri je zastupljen pseudoglej.

Beogradski rejon

Ovo je sam po sebi vrlo karakterističan rejon zato što Beograd sa svojih 17 katastarskih opština, od kojih se posebno izdvajaju četiri, ima od 30 do 40 posto bruto prihoda od poljoprivrede.

-Zbog toga je Beograd izdvojen kao voćarski centar, odnosno kao zaseban rejon i možemo da damo preporuku gajenja određenih voćnih vrsta. Pre svega je to jabučasto i koštičasto voće. Po strukturama zemljišta pre svega su se izdvajali: gajnjača, pseudoglej i opet gajnjača u delu Grocke. Rejon Beograda je dosta interesantan zato što ima raznovrsne tipove zemljišta koje predstavljaju i pružaju razne mogućnosti za gajenje novih sorti voća u budućnosti na ovom području – kazao je on.

Rejon Vojvodine

Ovaj rejon polako preuzima primat voćarske proizvodnje pre svega po pitanju lešnika i oraha sa sve većim površinama. To predstavlja zabrinjavajući podatak zato što su bogati černozemom odnosno prvom klasom zemljišta, pa dolazimo u situaciju da ga u neku ruku kvarimo sa ovim voćem. Zašto? Zato što je proizvodnja voća predodređena za tipove zemljišta koja su druge ili treće klase, a ne za čermozemu.

-Analizirajući ovo zemljište ustanovili smo da, na žalost, zbog neadekvatne upotrebe i iskorišćavanja tog zemljišta imamo situaciju da černozem u našim uzorcima ima pH vrednost oko 5 što predstavlja kiselo zemljište. Primećen je i značajno manji procenat humusa (u pojedinim uzorcima je to svega od 1,5 do 2 odsto) što je černozem kao prvu klasu zemljišta jako poražavajuće – objasnio je Simović.

U Vojvodini kao rejonu se izdvajaju: Sremski, Južnobanatski, Južnobački i Zapadnobački okrug u kome se može preporučiti gajenje određenih voćnih vrsta.

-Zbog toliko raznovrsnih tipova zemljišta koje smo pronašli u ovim rejonima preporuka je da se može gaji jabučasto, koštičavo i jagodasto voće, ali i ono što je primetno poslednjih godina odnosno jezgrasto voće – lešnik i orah.

Srpska Toskana (Južni i Istočni rejon)

Prema rečima Simovića ova dva rejona su objedinjena zbog odsustva ljudi.

-Po mom mišljenju Južni i Istočni rejon bi trebalo, barem u nekoj budućnosti, da predstavlja srpsku Toskanu. Samo je potrebno da ljudi shvate da žive u jednom veličanstvenom području po pitanju proizvodnje voća. Ako pričamo o okruzima koji se izdvajaju to pre svega: Toplički, Podunavski, Zaječarski i Golubački okrug. Neki od ovih okruga su prepoznati i u vinogradarskom rejonu i jako su uspešni, lepo su se plasirani kako kod nas, tako u svetu. Nadam se da će biti prepoznat i u voćarskom smislu pogotovo ovaj Toplički i Podunavski okrug – pojasnio je Simović.

Prema njegovim rečima kad imate pozicinirane rejone možete imati i neku sigurnost proizvodnje što drastično povećava mogućnost za ostvarivanje profita i dobiti.

Na sajtu Savetodavne agencije Agronom SOS nalazi se aktivna veb mapa, a u  bilo kom trenutku možete da uđete, da odaberete voćnu vrstu, rejon i da dobijete tehnologiju odnosno način proizvodnje i kako to treba najbolje sporovesti u praksi u tom rejonu.