Prema građi vegetativnih organa paradajz pripada biljkama relativno otpornim na nedostatak vode. Uz to, veoma uspešno koristi vodu sa većih dubina (do 1 m). Međutim, za uspešnu proizvodnju navodnjavanje je obavezno posebno pri proizvodnji iz rasada i u intezivnom gajenju ditektno iz semena. Paradajz proizveden direktnom setvom ima veću otpornost na nedostatak vode (dublji i jače razvijen korenov sistem) nego proizveden iz rasada. Transpiracioni koeficijent kod paradajza je veoma varijabilan u zavisnosti od sorte, načina proizvodnje i uslova uspevanja i kreće se u proseku izmedju 300-400. Kritični period je faza cvetanja, kada nedovoljna vlažnost može izazvati opadanje cvetova.
Do perioda cvetanja zalivanjem treba održavati vlažnost zemljišta na oko 70% PVK, u vreme obrazovanja plodova na 80%, a pri zrenju na oko 70% PVK. Medjutim, kod indeterminantnih sorti i s obzirom na biologiju cvetanja i berbe treba održavati vlagu zemlišta na 70-80% PVK u toku celog perioda cvetanja i berbe, a kod determinantnih sorti do početka zrenja na 80% PVK, sa zrenjem na nivou 70% PVK. Na 2-3 nedelje pred mehanizovanu berbu se kod ovih sorti prekida zalivanje (na težim zemljištima kada sazri 30% plodova a na lakšim 40-50%).
Za uspešan rast i razvoj paradajz zahteva malu relativnu vlažnost vazduha. O tome se mora voditi računa pri navodnjavanju, a posebno pri proizvodnji u zaštiećnom prostoru. Paradajz u toku čitave vegetacije zahteva relativnu vlažnost vazduha od 50-60%, a pri cvetanju 45-50%. Pri visokoj vlažnosti vazduha biljka se izdužuje, postaje nežna, osetljiva na oboljenja. Visoka relativna vlažnost vazduha smanjuje oplodnju, zatim transpiraciju, a to znači i normalnu ishranu biljke.
