Prema podacima sa poslednjeg popisa poljoprivrede, u Srbiji ima 1.261.323 košnica pčela. Srbija ima odlične uslove za pčelarenje i možemo da se pohvalimo da proizvodimo jedan od najkvalitetnijih medova na tržištu. U Srbiji je registrovano oko 20.000 gazdinstava koja se bave proizvodnjom meda, ali je vrlo malo profesionalnih pčelara. To za posledicu ima nedovoljno edukovane pčelare. Kad se tome manjak pažnje  poljoprivrednika koji koriste pesticide, posledica su masovni pomori pčela koji predstavlja ogromnu štetu za sve. Drugi, ništa manje važan problem su falsifikati meda koji se prodaju u najvećim trgovinskim lancima u našoj zemlji što je potvrdila i prošlogodišnja analiza u akreditovanoj laboratoriji. Analiza je pokazala da od 25 različitih uzoraka meda iz sedam prodavnica trgovačkih lanaca čak 22 uzorka meda ne zadovoljavaju propisan kvalitet, odnosno da su falsifikati.  

Bosna i Hercegovina – Pčelari u BiH suočavaju se sa identičnim problemima, kao i njihove kolege u Srbiji. Pored gore navedenih problema, kao i pčelari u Srbiji, muku muče sa vremenskim prilikama koje utiču na prinose.

– Imali smo najtopliji februar i mart, pa smo onda zahlađenje baš kada je došlo do cvetanja prvih medonosnih biljaka, pre svega bagrema. Vreme nam nikako ne idu naruku, sve je nekako poranilo, tako da pčele nisu bile baš u najboljoj kondiciji i nisu mogle da maksimalno iskoriste pašu kako bi trebalo u nekim normalnim vremenskim uslovima – rekao je Damir Barašin, predsednik Saveza udruženja pčelara Republike Srpske za „Nezavisne novine“. On je apleovao na potrošače da med kupuju od lokalnih pčelara, jer na taj način su sigurni da koriste zdrav proizvod, a pomažu razvoj lokalnih pčelara, umesto da kajmak skidaju prevaranti.

Hrvatska – Kao članica Evropske Unije Hrvatska se suočava sa ogromnim problemom upravo falsifikovanog meda koji stiže iz Evrope. Predsednik Hrvatskog pčelarskog saveza Dražen Kocet rekao je za Jutarnji list da se u ovoj zemlji godišnje u proseku uveze oko 3.000 tona meda, najviše iz Španije, Nemačke, Poljske, Ukrajine, Kine… Problem je što većina tog nekvalitetnog meda zapravo stiže iz Kine i Ukrajine koji je falsifikat. Inače, u zavisnosti od godine proizvodnja meda u ovoj zemlji je između 5.000 i 10.000 tona meda.

Slovenija – Kad je u pitanju pčelarstvo Slovenci su otišli najdalje. Zajednica slovenačkih pčelara je možda mala (broje oko 10.000 pčelara) ali kompaktna i jaka, a pčelarstvo je za njih način života. Posvećeni su održivom pčelarstvu, ali i očuvanju kranjske medonosne pčele autohtone vrste koja je simbol kulturne baštine. Ova vrsta pčela živi hiljadama godina na ovom podneblju, pa je prilagodljivija klimatskim i pašnim prilikama u ovoj zemlji. Daleko od toga da i Slovenci nemaju probleme, ali zajedničkim snagama brže i lakše uspevaju da ih reše.

Crna Gora – Med iz ove države je vrlo cenjen, ali ne zato što su oni bolji pčelari od drugih, već zbog raznovrsnosti prirode i uslova za držanje košnica. Prema rečima direktora Kuće meda Vladimira Radulovića, jedan od najvećih izazova su klimatske promene, posebno što se mikroklima toliko izmenila da više nema četiri jasno izražena godišnja doba.

Drugi, veliki problem s kojim se suočavaju crnogorski pčelari, ali i ostali je širenje pčelinjeg krpelja varoe koji nanosi veliku štetu košnicama.

-Varoa postoji svuda i donosi probleme koji se manifestuju velikim gubicima pčelinjih društava. Ali, nije to samo kod nas, tako je svuda – rekao je Radulović. On je naglasio da su crnogorski pčelari optimisti, da ne gube nadu i nastavljaju sa proizvodnjom uprkos svim problemima i izazovima s kojima se sreću.

Severna Makedonija – Prema podacima Agencije za hranu i veterinu u Severnoj Makedoniji je registrovano 6.900 pčelara sa 306.000 košnica. Stariji pčelari primetili su da je poslednjih godina značajno opala proizvodnja meda, a razlog za to su klimatske promene. Prema njihovim rečima, nekad su od jedne košnice dobijali od 30 do 50 kilograma meda, danas je taj prinos prepolovljen. Glavni izazov  su tople zime, brze promene temperature u proleće i dugi, sušni periodi koji dolaze sa letom, a koji se najčešće protežu na septembar i oktobar. Da bi lakše prevazišli ove probleme potrebno je da se edukuju i prilagođavaju.

Kad se sve sabere dolazi se do zaključka da su problemi među pčelarima u regionu manje-više isti, zato je razmena iskustava i saradnja ključna kako bi svi lakše prevazišli izove i napredovali.