Iako ne spada u najznačajnije gajene vrste, uljana repica ima višestruku namenu, a sve više se gaji upravo za proizvodnju biodizela. Trećina biodizela u svetu se proizvodi upravo od ulja uljane repice, dok u zemljama Evropske unije repica ima još veći značaj, čak 77% biodizela vodi poreklo od uljane repice. Ovakva uloga uljane repice dovela je do toga da se površina pod kojom se uljana repica u Evropskoj uniji gaji u industrijske svrhe poraste sa 1,7 miliona hektara na 6,4 miliona hektara u periodu između 2003. i 2010. godine.
Ako uzmemo u obzir da se i svetska potražnja za jestivim uljem povećava iz godine u godinu, uljana repica predstavlja višestruko korisnu biljnu vrstu za gajenje.
Prostor Srbije je pogodan za gajenje uljane repice i prinosi koji se ostvaruju u Srbiji su prosečno oko 4 tone po hektaru (pri optimalnim vremenskim uslovima), što praktično znači da se sa jednog hektara dobija približno oko 1 tone biodizela. U ovom trenutku u Srbiji praktično ne postoje zasadi energetskih biljaka, dok su površine pod uljanom repicom i dalje na nižem nivou od potrebe za njenim uljem kao sirovinom u prehrambenoj i drugim prerađivačkim granama industrije.
Sazrevanje uljane repice se produžava tokom prilično dugog vremenskog perioda. Usevi uljane repice se često heterogeno razvijaju u vreme žetve, tako da mahune uljane repice pokazuju različite stepene zrelosti. Treba imati malo strpljenja tokom žetve. Kada gornje semenske mahune već otpadaju, donje semenske mahune u usevu često su još zelene.
Kao kod svih ratarskih biljnih vrsta tako i kod uljane repice, žetva predstavlja veoma odgovoran posao jer može da prouzrokuje veoma velike gubitke usled osipanja semena. Pošto uljana repica pri kraju vegetacije veoma brzo dozreva zato je kod nje izuzetno važno odrediti pravi momenat žetve.
Određivanjem pravog momenta žetve možemo uticati na smanjenje žetvenih gubitaka i kvalitet semena. Ono što je problem pri određivanju momenta žetve njeno sukcesivno zrenje. U nekim zemljama žetva se obavlja dvofazno dok kod nas je to jednofazno žitnim kombajnom.
Žetva uljane repice se obavlja u tehnološkoj zrelosti, kada vlaga u zrnu padne ispod 13%. Usev je tada obično žućkasto smeđe boje, listovi osušeni, ljuske na bočnim granama uglavnom smeđe, a na glavnoj osi sivo smeđe. Seme je uglavnom smeđe boje i tvrdo. Povećana vlaga ima za posledicu dosušivanje što predstavlja dodatan trošak, a i kvalitet ulja je smanjen. U žetvi se koriste univerzalni žitni kombajni sa posebnim hederom za ubiranje uljane repice , koji ima produženi hedereski sto , sa jednom ili dve bočne kose. Broj obrtaja bubnja treba da bude što manji, ispod 500 obrtaja u minuti, podesiti otvore na gornjem i donjem situ, prilagoditi jačinu vazdušne struje i usmerenje.
