Posle žetve strnih žita  počinje sadnja jesenjeg ili kasnog kupusa na otvorenom.Pored ozimih žita dobri predusevi su i grašak, krompir, luk.Grašak ostvavlja puno azota u zemljštu  tako da je najbolji predusev.

Rasad koji se iznosi na parcele mora biti zdrav i dobro razvijen sa 5 do 6 listova.Sadi se na rastojanju 50 x 50 cm.Posle sadnje biljke treba dobro zaliti.Ukorenjavanje traje oko 15 dana.Poslednji rok sadnje je do 20. jula, u zavisnosti od planirane berbe u oktobru ili novembru.Kupus tokom celog vegetacionog perioda treba da je dobro snabdeven hranivima.Prilikom obrade zemljišta treba uneti mineralna i organska hraniva.Stajnjak treba da je dobro zgoreo  i unosi se u zemljište u zavisnosti od sadržaja humusa u zemljištu oko 20 t/ha stajnjaka.Azotna đubriva se unose tokom vegetacije u dva navrata.Prvo prihranjivanje se obavlja 15 dana posle rasađivanjaa drugo 10 dana kasnije.

Postrni kupus taraži kvalitetnu negu: redovno navodnjavanje, okopavanje i zaštitu od bolesti i štetočina.Usev treba da ima dovoljno vlage jer kupus ima plitak korenov sistem.Ukoliko nema dovoljno vlage biljka će ostati niska i prinos će biti niži.Okopavanje je obavezno jer se stvara pokorica koju treba razbiti.U toku vegetacije jesenji kupus mora adekvatno da se zaštiti od bolesti i štetočina.Najčešće bolesti su plamenjača, pepelnica i alternarija a štetočine biljne vaši i kupusar.

Za jesenju berbu najčešće se gaje sorte : srpski melez, bravo i futoški kupus.Srpski melez ima ujednačene, čvrste glavice i velike listove.Sorta Bravo ima plavo-zelene spoljašnje listove aunutrašnji su beli.Ovo je sorta sa najkrupnijim ,pravilno okruglim glavicama.Futoški kupus je autohtona sorta, nežnije je građe i spada u bele vrste.sadrži veći procenat šećera od ostalih sorti,a glavice su blago spljoštene.