Klimatske promene i degradacija životne sredine ostavljaju duboke ožiljke na Zemlji ali na horizontu se nazire svetionik nade: regenerativna poljoprivreda. Ovaj inovativni i održivi pristup poljoprivredoj proizvodnji ne samo da ima za cilj proizvodnju hrane, već teži da izleči planetu i postaje ključni učesnik u toj borbi.
Regenerativna poljoprivreda predstavlja holistički pristup poljoprivredi koji se fokusira na obnavljanje zdravlja zemljišta, obnavljanje biodiverziteta i poboljšanje ekosistemskih usluga. Za razliku od konvencionalnih metoda poljoprivrede koje često dovode do degradacije zemljišta i upotrebe sintetičkih inputa, regenerativna poljoprivreda sarađuje s prirodom kako bi stvorila samoodrživ i otporan poljoprivredni sistem.
Dobra vest je što i u Srbiji postoje sve glasnije inicijative i aktivnosti usmerene ka tome da ovaj vid poljoprivrede bude zastupljeniji – osniva se Savez za regenerativnu poljoprivredu Srbije. Organizacija ABE (Association of Balkan Eco – Innovation) zajedno sa partnerom GILab uveliko organizuje edukacije radionice o regenerativnoj poljoprivredi i koristima u ekonomskom smislu, unapređenju zdravlja zemljišta i borbi protiv klimatskih promena, kao i o načinima stimulacije poljoprivrednika da pređu na ovaj sistem proizvodnje. Sve se dešava okviru razvojnog projekta AgriCapture koji je finansirala Evropska unija.
Danas sam imala zadovoljstvo da posetim dve izuzetne firme koje su lideri u primeni regenerativne poljoprivrede u Srbiji. Geneza iz Kanjiže i Telek Paprika iz Martonoša, deo su programa kompanije Nestle, koja teži da do 2050. godine postane karbon neutralna. Regenerativna poljoprivreda pokazuje neverovatne prednosti, koje smo imali priliku da vidimo na licu mesta. Upotrebom pokrovnih useva, farme su uspele da povećaju organsku materiju u zemljištu za čak 40% u samo pet godina. Ovaj metod, pored poboljšanja strukture zemljišta, smanjuje potrebu za hemijskim đubrivima za čak 30%, istakla je Ivana Popović, državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede.
Strip-till metoda obrade zemljišta, koja se takođe primenjuje u regenerativnoj poljoprivredi, dovodi do smanjenja potrošnje goriva za 50% u poređenju sa tradicionalnim metodama. Osim toga, zdravlje zemljišta se poboljšava, a prinosi povećavaju sa vremenom za 20%.
Kombinacija stočarstva i regenerativne poljoprivrede pokazuje izuzetne rezultate u povećanju plodnosti zemljišta za 35%, koristeći prirodno đubrivo koje stoka obezbeđuje.
Ovi primeri nam jasno pokazuju da je regenerativna poljoprivreda poljoprivreda sadašnjosti i budućnosti. Prelazak sa konvencionalne na regenerativnu poljoprivredu ne zahteva velike troškove, a benefiti su vidljivi u relativno kratkom roku. Čista i zdrava zemlja je ono što ostavljamo generacijama koje tek dolaze.