Šuštavac je akutna zarazna bolest ovaca starosti tri meseca, do dve godine. Oboljevaju još goveda i koze, svinje vrlo retko, dok konji i čovek ne mogu da se zaraze. U pitanju je ozbiljna infekcija krvotoka praćena opštim trovanjem organizma zaražene životinje što dovodi do degenerativno – nekrotičnih promenama u mišićima nogu, pojavom edema i nakupljanjem gasa u vezivnom, međumišićnom i potkožnom tkivu. Kad se takvo tkivo pritisne čuje se šuštanje po čemu je ova bolest i dobila ima. U pitanju je vrlo opasna bolest koja se najčešće završava uginućem obolele jedinke u roku od dva do tri dana.
Uzročnik bolesti je štapićasta sporulirajuća bakterija Clostridium chauvoei čije spore mogu opstati u tlu nekoliko godina. Klostridije su otporni mikroorganizmi zbog posedovanja spora i mogu izdržati temperature ključanja 20 do 60 minuta, takođe su otporne fizička i hemijska tretiranja. Spore ove bakterije se najčešće se nalaze u zemlji u koju dolaze raspadanjem leševa zaražene životinje, a potom se rasturaju po okolini. Zaraza se javlja sporadično i najčešće je vezana za određeno područje. Ovce se inficiraju preko hrane, odnosno trave na paši, kada bakterija ulazi u organizam nakon čega putem krvi dospeva u mišiće i druga tkiva. Spore u organizam životinje mogu ući preko povreda, kastracije, nakon šišanja ovaca, operacija, jagnjenja ili nakon menjanja mlečnih zuba kod jaganjaca.
Inkubacija traje dva do tri dana, a klinički tok bolesti je veoma kratak i brz, pa ovca ugine 24 do 36 sati nakon pojave simptoma. Na mestu infekcije nastaje otok koji je u početku topao i bolan, a kasnije se širi i postaje bezbolan i hladan. Koža iznad otoka je mrke boje sa nekrotičnim promenama. Pored ovih šuštavac ima i sledeće simtome:
-životinja je apatična
-ima povišenu temperaturu do 42°C
-prestaje da preživa
-teško hoda
-vrat je ispružen ako na njemu ima edema
-vidljive su promene u vidu degeneracija i nekroza nalaze se na grupama velikih mišića ekstremiteta
-edemi sa nakupljanjem gasa nalaze se u međumišićnom, potkožnom i vezivnom tkivu
Aerobne bakterije mogu da pomognu infekciju, jer dovode do gnojenja tkiva i potrošnje kiseonika u tkivu. Pošto uzročnik stvara jak egzotoksin dolazi do nekroze mišića i stvaranja gasova kao posledice razlaganja ugljenih hidrata. Promene se mogu naći i na jeziku i one izazivaju kratak dah ili otežano disanje kod zaražene životinje.
Kako piše na sajtu veterina. info prilikom autopsije uginule životinje vide se promene na mišićima koji imaju sunđerast izgled, otečeni su, a kad se raseče čuje se pucketanje i oseća vrlo neprijatan miris užeglog masla. Mišići imaju promenjenu boju i mogu biti tamno crveni do smeđi, čak i mrke boje. Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike obolele životinje, laboratorisjkog nalaza, ali i informacija da li je bilo slučajeva šušataca u području gde se ovce nalaze. Za laboratorijske analize se uzima uzorak promenjenog tkiva.
Lek za ovu bolest ne postoji, a terapija ne daje puno rezultata zbog brzog toka bolesti. Ukoliko primetite da se ovca povredila potrebno je obraditi ranu i isprati oksidacionim sredstvima i aplikovati hiperimuni serum u okolinu rane. Sistemska terapija podrazumeva aplikaciju penicilina ili aureomicina na koje je uzročnik, odnosno bakterija osetljiva. Kad se bolest otkrije na vreme kroz simptomatsku terapiju koju veterinar daje životinji može da dođe do poboljšanje stanja organizma i životinja spase.
Zbog izuzetno brzog toka bolesti koji najčešće dovodi do smrti životinje ključno je sporvoditi preventivnu vakcinaciju. Vakcinišu se ovce starije od tri meseca, dok se revakcinacija obavlja svake godine, a u područjima gde je ranije bilo pojave šuštavca na svakih šest meseci, odnosno u proleće pre izlaska na prvu pašu i i jesen pred pripremu za zimovanje u toru. Kako spore u organizam često ulaze kroz male ranice na telu ovce koje ostaju posle šišljnja preporuka veterinara je da se vakcinišu 14 dana pre šišanja.
