Šta je nafta za arapske zemlje, to je višnja za nas – uzrečica je meštana  Meroševine gde se najviše u Srbiji gaji ovo voće. Crvena, sočna na savršenoj granici između slatkog i kiselog višnja spadaju u najzdravije voće koje, prema savetu stručnjaka, treba jesti što više i što češće. Konzumira se u sirovom stanju, od nje se dobija najukusniji sok, pravi slatko, dodaje se u kolače i pite. Od ovog voća se priprema i višnjevača liker izuzetnog ukusa i vrlo zdrav. Višnje se već stotinama godina koriste u tradicionalnoj medicini u lekovite svrhe, a pored tamno crvenog ploda za lečenje se upotrebljava lišće i peteljke od kojih se pravi čaj za brojne bolesti.

Srbija je decenijama bila najveći proizvođač višanja na svetu, ali je poslednjih godina prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) pala na 9. mesto, dok je lidersku poziciju preuzela Turska. Ipak, prema poslednjim istraživanjima višnja je najkonkurentnija srpska voćka na evropskom tržištu, iako nedovoljno iskorišćena. Kod nas se gaje brojne sorte od uvoznih nemačkih i američkih do domaćih koje su se ipak pokazale kao najbolje za naše podneblje. U Srbiji dominiraju dve sorte domaće višnje:

Šumadinka stvorena je na Institutu za voćarstvo u Čačku, koja dozreva krajem prve dekade jula. Plod ove višnje je krupan, okrugao, prosečne mase oko 6,5 grama i tamnocrvene boje.

Oblačinska višnja – je najrasprostranjenija domaća sorta nastala kao skup raznih klonova. Sazreva krajem druge dekade juna, ima duplo sitniji plod od Šumadinke, ali je izuzetno ukusan, sočan i sladak.

Višnja (lat. Prunus cerasus), je vrsta drvenaste skrivenosemenice i pripada istoj porodici kao badem, breskve, šljive, kajsije… Ovo voće ne traži posebne uslove za gajenje, uspeva u svakoj vrsti zemljišta od kiselog do alkalnog, dobro podnosi niske temperature do -40 stepeni, ali i tropske dane kad se živa u termometru popne preko 35 stepeni.

Tamnocrveni plod višnje ima sok koji po gustini i boji podseća na ljudsku krv. Bogat je izvor vitamina, minerala i oligoelemenata. Dokazano je da ima blagotvorno dejstvo na čitav ljudski organizam. Glavni pigment je crveni antocijan koji deluje kao antioksidans, i jedan je od važnih regulatora srčanog ritma i procesa starenja. Višnja je bogata velikom količinom vitamina, pre svega C, A, B1, B2, B6 i E, potom selenom, ugljenim hidratima, vlaknima, pa je lako svarljiva i ne izaziva bilo kakve stomačne probleme. Odlično okrepljuje zato što 85 procenata višnje čini voda. Sadrži manje količine šećera, organskih kiselina, tanina, pektina, mineralnih materija, a predstavlja i pravu riznicu kalijuma.

Prema istraživanjima stručnjaka višnja obiluje supstancama sa antioksidativnim i antiupalnim dejstvima zbog čega je korisna u sprečavanju srčanih oboljenja, artritisa, a preporučuje se dijabetičarima zbog niskog nivoa šećera. Sadrži kobalt koji utiče na smanjivanje krvnog pritiska, jačanje krvnih sudova posebno kapilara. Sastojak kumarin, kojim je bogato ovo voće, ima sposobnost da smanjuje gustinu krvi, zbog čega su višnje dobre u prevenciji arterioskleroze i malokrvnosti. Pokazala se korisnom i u lečenju poremećaja pamćenja, kao i kod bolova u zglobovima i kostima. Naučnici su izračunali da čaša soka od višnje menja jedan aspirin.

Lekovita svojstva soka od višnje potvrdili su i naučnici američkog fakulteta u Vermontu koji su ustanovili da pomaže organizmu da lakše podnese težak fizički rad, sportistima koji su izloženi velikim naporima, kao i pacijentima koji se oporavljaju od bolesti. Blagotvorno deluje na organe varenja zbog obilja vlakana, pomaže kod bolesti bubrega, oslobađa od stresa, poboljšava san zbog visoke koncentracije melatonina, hormona koji reguliše ciklus spavanja i buđenja. Prirodan sok od višnje može da posluži i za obloge za skidanje temperature.

U narodnoj medicini u lekovite svrhe se koristi i peteljke i list višnje od kojih se priprema čaj koji pomaže kod bržeg oporavka organizma posle operacije, za smanjenje simptoma upala, štiti nervni sistem, pomaže kod nesanice i u lečenju tegoba menopauze, ali i kao lek hepatitisa A. Za lečenje se koriste i koštice ovog voća koje se operu i suše bez izlaganja suncu, a potom se od njima pune jastučići koji pomažu kao oblog kod nagnječenja, hematoma, bolova u kostima, lomova, intenzivnih glavobolja, bolova u stomaku i slično. U zavisnosti od bolesti jastuče se greje ili hladi, a potom drži na bolnom mestu. Zbog svoje izuzetne lekovitosti višnju često zovu i kraljicom letnjeg voća, a kako nije skupa iskoristite sezonu da je što više jedete, a vaš organizam će vam biti zahvalan.