Jodno skrobni test je jedna od metoda za određivanje optimalnog momenta berbe plodova jabuke, znatno manje se koristi kod kruške. Primena ove metode zasniva se na osobini skroba da se boji u plavo, nakon potapanja u rastvor kalijum-jodida. Uzorak treba da sadrži minimum po 20 plodova od svake sorte iz svakog voćanjaka koji želimo da ispitamo. Najpre je neophodno da se plodovi preseku na poprečne polovine, a zatim se po jedna polovina, svakog ploda iz uzorka, uranja u rastvor. Mesta gde je došlo do razgradnje skroba neće zadržati boju, ali na mestima gde ima skroba presek ostaje tamnoplavo obojen. Nakon bojenja svi plodovi iz uzorka se vizualno upoređuju sa skalom. Zatim se izračunava prosečna vrednost. Dobijena prosečna vrednost se poredi sa unapred određenim vrednostima za svaku sortu. Pogodno je da plodovi sorti gala i gloster koji će se dugo čuvati imaju prosek 5 do 8, dok je za crveni delišes 4 do 6, a za jonagold 6 do 9. Sorte ajdared i mucu prilikom berbe treba da imaju prosečnu ocenu od 5 do 7, dok je za greni smit idealno 3 do 5.
Najviše se upotrebljavaju skale sa ocenama od 1 do 10 koja uvažava sortne specifičnosti razgradnje skroba. Skala C se koristi za sorte koje se kružno boje, kao što su gala, crveni delišes, greni smit i druge. Skala sa oznakom R se koristi za sorte koje se radijalno, zrakasto boje, kao što su zlatni delišes, jonagold, elstar i druge. Međutim pored ova dva tipa, imamo i sorte koje su negde između kao što su breburn, ajdared, fudži i druge. Plodovi koji su manje obojeni dobijaju veću ocenu, jer su zreliji.
Zrelost plodova u momentu berbe ima veliki uticaj na sposobnost čuvanja plodova i kvalitet plodova posle iskladištenja. Ukoliko se berba izvrši previše rano plodovi ostaju sitniji, manje obojeni i nemaju razvijenu aromu. Ovi plodovi su osetljiviji na neparazitorne bolesti, kao što su posmeđivanje pokožice i gorke pege kod jabuke. Kada plodove beremo suviše kasno značajno im se skraćuje vreme čuvanja i postoji opasnost od opadanja plodova. Pogodno je brati, plodove koji će se duže čuvati, pre pune zrelosti, dok se plodovi za preradu beru u punoj zrelosti.
Ova metoda određivanja pravog momenta berbe nije najpouzdanija u godinama kada berbi prethode veoma visoke temperature, zbog toga se u tim slučaju treba kombinovati sa drugim metodama kao što su merenje čvrstine ploda ili sadržaja rastvorljive suve materije.
Recept za pravljenje rastvora joda:
U čistu staklenu ili plastičnu flašu sipa se 1 l destilovane vode, zatim se dodaje 40 g kalijum-jodida i meša dok ne dođe do rastvaranja. Nakon toga dodaje se 10 g joda, koji se sporo rastvara, pa je neophodno povremeno promešati. Ovaj rastvor može da se koristi do 60 dana.
