Krajem jula i početkom avgusta, u područjima gde je bilo intenzivnije paše, pčelinje zajednice su optimalno razvijene i sa rezervama hrane koju su pčele uskladištile i konzervirale u skladu sa svojom prirodom i potrebama, kako to vekovima rade. Polen u blizini legla garantuje kvalitetnu ishranu larvi i mladih zimujućih pčela, iznad čijeg klubeta su već zapečaćene rezerve perge i meda. Takvo komforno, bogato snabdeveno i uređeno plodište omogućava pčelama sve uslove za uspešno zimovanje i ranu prolećnu obnovu pčelinjih zajednica. Ali, pčele imaju svog gospodara, pčelara, koji kao i svaki gospodar ima poslednju reč. Od njegovih potreba, želja i pčelarskog umeća zavisi dalji život i rad svake zajednice pčela. Kao da su toga svesne, pčele se mnogo i ne bune kad njihove bogate zalihe meda iz medišnog dela košnice začas završe u sudovima za med njihovog gospodara. To je od njih nagrada za pčelara, za sav njegov uložen rad da im omogući povoljne životne uslove u kojima će one ostvariti svoje želje i želje pčelara. Samo, nije to uvek tako.
Često su želje pčelara veće od proizvodnih mogućnosti njegovih pčela. Kod takvih pčelara, koji u pčelama ne vide vredne, marljive, štedljive, racionalne i nad svime „iskrene“ radnice koje zaslužuju posebnu pažnju i poštovanje, već se prema njima postavljaju kao grubi eksploatatori, nema „pravedne“ deobe viška pčelinjeg proizvoda. Takvim pčelarima je svako medište malo, pa zahvataju i med iz plodišnog dela košnice. U toj gramzivosti ne zadovoljavaju se samo krajnjim okvirima meda koji su zaštitnici pčelinjeg klubeta, već se u centrifugi nađu i okviri sa leglom i vencima meda.
Ponekad u avgustu, kada je vreme isuviše toplo i suvo, odgajanje legla je otežano zbog visoke temperature i niske vazdušne vlage u reonu gnezda. Zbog toga pčele moraju imati na raspolaganju čistu vodu iz pojila.
Ukoliko je bespašni period, obavezno treba suziti leta zbog zaštite od grabeži. Što se tiče bolesti, prilikom jesenjeg pregleda treba obratiti pažnju na leglo zbog eventualne pojave američke truleži. Posebnu pažnju obratiti na tretiranje protiv varoe. Pošto smo med već izvrcali možemo da tretiramo društva protiv varoe dimljenjem amitrazom, trakama sa fluvalinatom, oksalnom kiselinom, mravljom kiselinom kao i nakapavanjem rastvorom amitraza. Rastvori se 1 ml amitraza (Mitac 20) u 3,2 litra vode, pa se nakapa po 8–10 ml po svakoj ulici zaposednutoj pčelama, a ne više od 100 ml po društvu (Iako ruska škola i dalje uporno zagovara upotrebu amitraza zbog njegove još uvek visoke efikasnosti, u EU je njegova upotreba isključena zbog mogućeg zagađenja pčelinjih proizvoda. Ruskim pčelarskim stručnjacima je relativno lako, jer ne nameravaju da uđu u EU, pa ih ni evropski propisi ne interesuju. A zdravlje pčelara i građana, očigledno, još manje – primedba redakcije).
Uskladišteno saće skinuto sa medišta treba čuvati od napada voštanih moljaca.
U avgustu se u značajnoj meri pojavljuju na pčelinjaku ose i stršljeni, koji mogu ponekad da naprave velike štete. Zato podsećamo da i na to treba obratiti pažnju.
