Kašalj kod svinja je prilično česta pojava koja se javlja u bilo kom uzrasnom dobu od prasadi do odraslih životinja. Gotovo svi uzgajivači svinja se pre ili kasnije sreću sa ovim problemom. Razlozi za pojavu kašlja kod svinja mogu biti različiti od nepoljnih uslova u kojima se životinje drže do upozorenja na neke ozbiljne bolesti ili čak pojavu asme. Kao i kod ljudi tako i kod svinja uporan kašalj koji ne prolazi duži vremenski period može biti simptom opasnih oboljenja, pa je najčešće potrebno lečenje.
Prepoznavanje simptoma i pravovremeno lečenje je ključno, jer ako je u pitanju zarazna bolest može vrlo brzo i lako da se proširi i na ostale svinje na farmi. Prema rečima veterinara kašalj može biti i znak upozorenja na određene nadražaje iz spoljne sredine. Loša ventilacija je najčešći uzrok pojave kašlja kod svinja, ali i ostaci neobrađene hrane, prisustvo stranog tela ili iritacija pluća, kao i moguća povreda. Kašalj može biti i simptom više oboljenja – prehlade, upale pluća, tuberkoloze, afrička kuga svinja, ali i bolesti želuca, kao i prisustvo okruglih crva u crevima (Ascariasis) životinje. Ako kašalj ne prolazi duže vreme, a uz to primetite i druge promene u ponašanju životinje to je signal da nešto nije u redu i da odmah treba pozvati veterinara. Simptomi na koje morate obratiti pažnju su:
-kašalj
-suva koža, mrlje ili osip
-raščupane matirane čekinje
-letargija životinje
-smanjen apetit ili svinja odbija da jede
-niska ili visoka temperatura
-svinja je preterano uznemirena
Kašalj kod prasadi najčešće se javlja kao posledica prehlade. Ukoliko tek rođeni prasići borave u neadekvatnim uslovima (neprovetrene, vlažne i hladne prostorije) vrlo lako se mogu prehladiti i početi da kašlju. Prehlada sama po sebi nije opasna, ali ukoliko se ne leči na vreme može da dovede do slabljenja imuniteta životinje i komplikacija koje mogu biti opasne i fatalne. Kašalj kod prasadi može biti posledica nedostatka hranljivih materija i vitamina u hrani zbog čega je neophodno koristiti uravnoteženu hranu dobrog kvaliteta za ishranu životinja. Osim kašlja simptomi prehlade kod prasadi su: uznemirenost, apatično stanje i promena boje ušiju koje umesto ružičastih postaju sivkaste.
Kašalj kod odraslih svinja može da se pojavi kao biti posledica ozbiljnih bolesti, ali nekad iz vrlo benignog razloga. Kad jedu dešava se da uz hranu pojedu strano telo koje se najčešće izbacuje prirodnim putem. Odrasle jedinke često imaju problem sa iritacijom pluća koju izazivaju alergeni poput amonijaka ili prašine sa hrane. Prilkom jela dešava se da udahne previše usitnjenu hranu koja ulazi u pluća i dovodi do upale.
Koji god da je razloz za kašalj svinja odmah treba bolesnu jedinku izolovati od ostalih životinja smeštanjem u poseban izolovan prostor i pozovati veterinara koji će postaviti dijagnozu i odrediti najbolju terapiju.
Prevencija je jedan od ključnih načina da zaštite svoje svinje i obezbedite stabilnu proizvodnju i profit. Preventivne mere pre svega se odnosno na poštovanje sanitarnih i higijenskih standarda prilikom uzgoja svinja. To znači da je životinjama potrebno obezbediti odgovarajuće uslove držanja. Obor mora biti suv, topao i čist. Da biste izbegli nakupljanje štetnih gasova, važno je na vreme ukloniti stajsko đubrivo. Hrana je takođe vrlo važan činilac, mora biti uravnotežena i da odgovara uzrastu svinje. Posebnu pažnju treba posvetiti odojčadima kad počne odvikavanje od sisanja, jer je to stresan period za prase koje je tada i najpodložnije raznim bolestima. Takođe, obratite pažnju na prevoz životinja. Preporuka je da se prasad ne prevoze u hladnim i vlažnim danima upravo kako bi se izbegla prehlada i druge respiratorne infekcije.
Ukoliko uzrok kašlja, prema mišljenju veterinar, a ne zahteva upotrebu lekova, pre svega antibiotika, postoje prirodna sredstva kojima možete pomoći svojim svinjama da brže i lakše ozdrave i prestanu da kašlju. U pitanju su prirodni preparati koji sadrže saponine biljnog porekla i eterična ulja sa antibakterijalnim dejstvom. Saponini, između ostalog, smanjuju emisiju amonijaka koji je javlja kod intenzivnog uzgoja i može biti vrlo štetan kako za životinje, tako i za ljude. Njegovim smanjenjem se umanjuje njegovo štetno dejstvo po organizam pre svega na disajne organe, jetru, krv, bubrege, nervni sistem… Zahvaljujući smanjenom opterećenju organizma amonijakom, povećava se učinak životinja.
Eterična ulja anisa, origana i majčine dušice blagotvorno deluju kod oboljenja disajnih organa (ublažavaju kašalj, olakšavaju disanje, smanjuju grčeve). Ova ulja imaju snažno antibakterijsko dejstvo, pa su preventiva protiv bolesti ili smanjuju štetu koja nastaje usled infekcija kod životinja. Eterična ulja podstiču apetit i samim tim povoljno utiču na rast i razvoj životinja i proizvodnju mleka kod krmača. Takođe, stimulišu lučenje pljuvačke i ostalih digestivnih sokova tokom unosa hrane čime se poboljšava njena iskorišćenost. Ali, pre upotrebe ovih preparata najbolje je da se konsultujete sa veterinarom, jer kao i kod ljudi tako i kod svinja, nikakve proizvode ne treba koristiti na svoju ruku čak i ako su biljnog porekla i nama se čine potpuno neškodljivim.
