Klimatske promene svake godine prave sve veći problem poljoprivrednoj proizvodnji zato u narednim godinama moramo se baviti problematikom kako smanjiti i prevazići negativne efekte klimatskih promena. Postoje više načina prevazilaženja problema.

Od velike koristi biće nam stemi za navodnjavanje, zaštitne mreže, uvođenje tolerantnih  sorti na visoke temperature kao i uvođenje alternativnih kultura o kojima ćemo nešto više pisati. Retke – alternativne kulture mogu da budu dobro rešenje za veliki broj porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, koja su kod nas uglavnom  mala  i teško mogu da prerastu u veća ili srednja gazdinstva. Ovo se pre svega odnosi na gazdinstva koja imaju sopstvenu radnu snagu i mehanizaciju mogu biti održiva u ovakvim uslovima proizvodnje i poslovanja i zato što pre treba razmišljati o gajenju alternativnih ratarskih kultura.

Imamovelike potrebe tržišta nam i idu na ruku, tj. ponuda i potražnja. Ratarske kulture koje se kod nas mogu uspešno gajiti sa manjim ulaganjima su: spelta, raž, kukuruz šećerac, kukuruz tvrdunac, proso, heljda.

Spelta (krupnik) – hleb od brašna spelte koji ne izaziva alergiju, jer ne sadrži gluten.

Zrno spelte je plevičastvo, „obuveno“,Otporno prema bolestima i štetočinama, ima male zahteve za đubrenjem, pa se često koristi kao alternativno žito u organskoj proizvodnji.

Raž –  se u našim proizvodnim uslovima veoma uspešno može gajiti  jer je dobro prilagođen  agroekološkim uslovima.

Kukuruz šećerac – je stranooplodna vrsta koja se oprašuje vetrom, pa se za normalnu oplodnju mora sejati u bloku od najmanje 4 reda. Ukršta se sa drugim tipovima kukuruza (kukuruz standardnog kvaliteta zrna, kokičar, beli, …) zbog čega treba izbegavati setvu šećerca u neposrednoj blizini drugih useva kukuruza i potrebno je obezbediti prostornu izolaciju od min. 200 m ili vremensku izolaciju od 2-3 nedelje.

Kukuruz tvrdunac- poseduje veliku energetsku i hranljivu vrednosti zrna. Od samlevenog zrna pravi se kukuruzni hleb i palenta.

Kod nas u brdsko-planinskim krajevima zadržao se veliki broj sorti, koje mogu biti izuzetno značajne jer su autohtone što znači da su prilagođene uslovima u kojima se odvija proizvodnja.

Od tvrdunaca za gajenje preporučuje se žuti i beli osmak.

Proso- je žitarica koja spada u grupu žitarica koja ne sadrži gluten. Na našim prostorima je poznata kao hrana za ptice, a u poslednje vreme sve više zastupljena u ljudskoj ishrani.

Proso je sve više je traženija žitarica na našem tržištu. Na našem tržištu gotovo da nema prosa iz domaće proizvodnje. Ima skromne uslove prema uslovima uspevanja, ne zahteva posebne mere zaštite od bolesti i štetočina, pa se može preporučiti za gajenje  i u organskoj ili integralnoj proizvodnji.

Heljda – pripada grupi lažnih žitarica. Poslednjih godina, zbog raznovrsne upotrebe, ova žitarica i njeni šroizvodi su sve više traženi na domaćem i inostranom tržištu. Iz tog razloga površine pod heljdom značajn su se povećale.

Pogodna je za gajenje u brdsko-planinskim područjima, veoma je skromnih zahteva prema đubrivima i pesticidima, pa se može preporučiti za gajenje i u organskoj i integralnoj proizvodnji. Brašno heljde ima pet puta višu cenu od pšeničnog brašna, pa je njena proizvodnja veoma isplativa.

Gajenje heljde veoma je značajno i za pčelarsku proizvodnju. Jedna biljka formira 1000-2000 cvetova, cveta sukcesivno i veoma je dobra pčelinja paša.

Klimatske promene nemogu u velikoj meri uticati na navedene bilnjne kulture – alternativne većina vrsta pripada grupi biljaka koje je čovek gajio još na počecima ratarske proizvodnje, tako da su se prilagodile različitim agroekološkim i zemljišnim uslovima. Mogu da se gaje kao i organske imajući u vidu da na tržištu sve veći značaj ima prodaja zdravstveno bezbedne hrane -organske, šansa za gajenje alternativnih biljaka je sve veća.