Šargarepa može da se seje i  tokom prvih dana novembra.Odgovaraju joj plodna zemljišta neutralne reakcije.Kvalitet  zemljišta ima najvažniji uticaj na formiranje  pravilnog korena.Kada naiđe na kamen ili nepropusni sloj račva se i puca.Dobri predusevi za šargarepu su mahunarke ,paprika,paradajz,kupus,a loši su korenasto i krtolasto povrće.Posle nje se može sejati  skoro sve povrće.Najčešće se gaji kao drugi usev u plodoredu, posle biljaka koje se obilno đubre stajnjakom.

Šargarepa u tipu „Nantes“treba sejati u šestorede  bankove širine  120 cm, s razmakom između redova 14 cm i rastojanjem između bankova pola metra.Seje se na  dubinu od 1,5 do 2 cm.U zavisnosti od temperature   nicanje može da traje  i do 20 dana.Da bi se skatio ovaj period  seme se pre setve naklijava ili  jarovizuje. Za naklijavanje seme se stavi u platnenu vrećicu i kvasi umakanjem u hladnu vodu svakih pet sati tokom jednog do dva dana.Posle namakanja se ocedi  i ostavi na temperaturi od  18 – 20 stepeni.Tokom ovog tretmana sme polako bubri i povećava zapreminu.Pre setve ga treba prosušiti da bi se nicanje olakšalo i normalno nastavilo.

Jarovizacija semena nema veze sa jarovizacijom biljaka koja utiče na prorastanje i cvetanje.Na početku ovog procesa kilogram semena se potopi  u litar vode i drži na sobnoj temperaturi  tokom 4 – 5 dana, tj dok ne počne klijanje.zatim se prenosi u frižider u kojem je temperatura  od 0- 1 stepena , i tu se čuva 10 – 15 dana.

Seje se u vležno zemljište .Jarovizovano seme niče 7-8 dana  ranije od nejarovizovanog.Šargarepa iz ovog roka  se vadi u martu.Tada  na tržištu ima dovoljno šargarepe iz hladnjača, tako da u novembru treba sejati šargarepu samo ako postoji sigurno tržište.