Ovaj patogen je jedan od ekonomski najznačajnijih u proizvodnji maline u našoj zemlji. Prezimljava u formi micelije, peritecija, piknida na jednogodišnjim i starim izdancima, izdancima koji se ostavljaju za rod u narednoj godini. Tokom proleća, u vlažnim uslovima, gljiva formira askospore i konidije koje vrše primarne infekcije.

Prvi simptomi se uočavaju krajem juna i tokom jula meseca na lišću mladih, jednogodišnjih izdanaka. Zaraza mladih izdanaka počinje sa ivica lista i širi se ka glavnom nervu. Zaraženi deo između nerava nekrotira u vidu latiničnog slova “V“, sa mrkožutim obodom lista. Ovakvo lišće se najčešće prevremeno suši i opada i uglavnom je nepravilnog oblika. Zaraza se sa lišća, preko lisne drške, širi na noduse. Kroz lisnu dršku patogen dospeva do izdanka, gde inficira koru oko pupoljaka, a kasnije i cele izdanke. Na izdancima se pojavljuju ljubičaste,  pege koje se postepeno šire i prelaze u mrku, kestenastu boju. Često se pege sa susednih nodusa spajaju, pa bude zahvaćen ceo izdanak. Sekundarna infekcija nastupa nešto kasnije, izazivajući pucanje epidermisa nodusa, zbog čega dolazi do pojave uzdužnih smeđih brazda. Tokom zime izdanci dobijaju srebrnastu boju tkz. izbeljivanje izdanaka. Jače napadnuti izdanci često izmrzavaju. Preostali zaraženi izdanci u toku proleća ili uopšte ne kreću ili se iz njihovih retkih pupoljaka razvijaju slabe rodne grančice, koje donose male količine sitnih i mekanih plodova.

Kada se govori o merama borbe značajno je da se bolest ne donese sadnicama u mladi zasad, te sadnice treba nabavljati od specijalizovanih rasadnika, gde se izdanci vade svake godine, tako da u proleće kada rastu novi izdanci nikada nema starih izdanaka. Kako se bolest održava u starim izdancima, gde se stvara ogromna masa spora, zaražene lastare je neophodno ukloniti odmah nakon berbe, kako ne bi prezimeli i raširili zarazu. Rezidbom je potrebno obezbediti odgovarajući razmak između izdanaka, čime se omogućava slobodan protok vazduha, slobodna apsorpcija sunčevih zraka i umanjuje se mogućnost pojave bolesti.

Najefikasnija mera borbe od ovog patogena je uklanjanje prvih serija mladih izdanaka u periodu kada je intenzitet zaraze najveći. Pored ove mere preporuka je primeniti i sledeće preventivne mere:

–        orezivanje, iznošenje i spaljivanje izdanaka koji su doneli rod nakon berbe

–        redovno uništavanje korova

–        proređivanje izdanaka koji se ostavljaju za narednu godinu

–        izbor terena za sadnju i zdrav sadni material

–        hemijska zaštita tokom cele vegetacije

U preventivnoj zaštiti koriste se bakarni preparati tokom faze intenzivnog rasta izdanaka, pa do početka cvetanja u intervalima od 8 do 12 dana, u zavisnosti od infekcionog potencijala i uslova za ostvarivanje zaraze. Standardna mera kontrole obuhvata obavezno prskanje izdanaka sumporno-krečnom čorbom (pravi se od pet delova negašenog kreča, pola dela kuhinjske soli i četvrt dela sumpora u prahu, sve to se dobro izmeša, kreč ugasi vodom i ostavi dan-dva da bi se povećala lepljivost) u periodu pojave pupoljaka (neposredno nakon pojave pupoljaka prečnika 6 -12 mm). Da bi ova mera bila efikasna neophodno je poprskati celu površinu izdanka. Ovaj tretman nije obavezan kod dvorodnih sorti, jer se izdanci koji prolaze kroz zimski period kose do nivoa zemlje. Dodatna hemijska kontrola može se postići primenom azoksistrobina (Quadris, Queen, Teatar…) neposredno pred cvetanje i 2 nedelje pre berbe, mešavine piraklostrobina i boskalida (Signum, Luminis, Bosco Gold….) 2 nedelje pre berbe. Preparate naizmenično rotirati zbog rizika od razvoja rezistentnosti.