Lucerka je najvažnija krmna kultura, a najveći problem u njenoj nezi je zaštita od korova. Najznačajniji korovi u usevima lucerke su različiti u različitim fazama razvića. U fazi setve i zasnivanja: pepeljuga, žablja trava, mišjakinja, troskot (jednogodišnji širokolisni korovi). U kasnijoj eksploataciji: divlji sirak, palamida, njivski poponac, vilina kosica, pirevina, korovsko proso, hoću-neću, maslačak, štavelj. Prednosti redovnog suzbijanja korova su u tome što je usev čist cele godine i u dobroj kondiciji je tokom eksploatacije (duži niz godina). Samim tim se dobijaju viši prinosi sena, boljeg kvaliteta. Najveći problem u lucerki u prvom otkosu je pojava korova hoću-neću(tarčužak). Ovaj korov se pojavljuje rano, nekada i pre kretanja lucerke. Kod lucerke koja je starija dešava se da preraste usev. Tamo gde je prisutan ovaj korov dobija se seno lošijeg kvaliteta koje stoka nerado jede. Veliki problem u lucerki su širokolisni korovi, a tretmani protiv njih mogu se obaviti u fazi mirovanja vegetacije i u rano proleće posle kretanja lucerke i korova. Suzbijanje uskolisnih korova se može obaviti i kasnije tokom vegetacije(poštujući karencu preparata).

U fazi mirovanja vegetacije mogu se primeniti herbicidi na bazi a.m. metribuzin ili tifensulfuron-metil. Ovi herbicidi se primenjuju isključivo u fazi mirovanja lucerke, pre nicanja korova ili kada su korovi u fazi aktivnog porasta, od faze kotiledona do maksimalno razvijena četiri lista. Ukoliko se primene kasnije mogu da izazovu žutilo nadzemnog dela lucerke. Primenom ovih herbicida suzbijaju se jednogodišnje širokolisne korovske vrste.

U fazi posle kretanja vegetacije se mogu primeniti herbicidi na bazi  a.m. imazamoks (lucerka u zasnivanju u fazi druge troliske i zasnovana lucerka kada je visine 8cm). Suzbija uskolisne korovske vrste kao što su: muhar zeleni (Setaria viridis), muhar sivi(Setaria glauca), divlji sirak iz semena (Sorghum halepense).Od širokolisnih korovskih biljaka suzbija  : lipica teofrasova (Abutilon theophrasti), štir obični (Amaranthus retroflexus), ambrozija pelenasta (Ambrosia artemisiifolia), vijušac njivski (Bilderdykia convolvulus), hoću neću (Capsella bursa-pastoris), pepeljuga obična (Chenopodium album), tatula (Datura stramonium), dvornik obični (Polygonum persicaria), gorušica poljska (Sinapis arvensis), pomoćnica (Solanum nigrum), boca obična (Xanthium strumarium).

a.m.bentazon (usev visine 10-15cm, korovi u fazi 2-6 listova). Od jednogodišnjih korova dobro suzbija: Štir obični (Amaranthus retroflexus), vidovčica (Anagalis arvensis), pepeljuga obična (Chenopodium album), tatula (Datura stramonium), broćika-lepuša (Galium aparinae), ptičji dvornik (Polygonum aviculare), gorušica njivska (Sinapis arvensis), pomoćnica (Solanum nigrum), čičak (Xanthium strumarium). Od višegodišnjih maslačak (Taraxacum officinale).

a.m. 2,4D (posle nicanja useva i korova do faze treće troliske) u mladoj i zasnovanoj lucerki. Od jednogodišnjih širokolisnih korova dobro deluje na korove kao što su: srcolika pepeljuga (Chenopodium hybridum), teofrastova lipica (Abutilon theophrasti), vrste iz roda dvornika (Polygonum sp.), vijušac(Bilderdykia convolvulus) i jednogodišnja mlečika (Sonchus asper). Od višegodišnjih korova dobro suzbija vrste iz roda štavelja ili kiseljaka (Rumex sp.), palamidu (Cirsium arvense), poponac (Convolvulus arvensis), ladolež (Calystegia sepium) i mlečiku (Sonchus arvensis).

Kada se primena herbicida obavlja u fazi posle kretanja vegetacije (februar,mart) tretman obaviti u najtoplijem delu dana, jer je adsorbcija preparata od strane biljaka, intezivnija na višoj temperaturi (za to doba godine) i bolji je efekat tretmana.