Hening Tibo (Henning Thybo), 57-godišnji farmer iz mesta Arnborg u Danskoj, već decenijama uspešno vodi proizvodnju krompira na svojoj farmi. Pored toga što je farmer, on je i suvlasnik fabrike za preradu krompira i član zadruge od šest farmera, koja snabdeva fabriku visokokvalitetnim krompirom.

Njegova farma obuhvata gotovo 1.000 hektara, od kojih je samo 200 u njegovom vlasništvu, dok je ostatak zemljišta pod zakupom. Proizvodnja skrobnog krompira, koji se koristi u prehrambenoj i industrijskoj proizvodnji, čini čak 75% njegovih ukupnih prihoda.

Tehnologija i prilagođavanje promenama

Na farmi se koristi najsavremenija oprema za skladištenje, uključujući silose kapaciteta do 1.000 tona, koji su prilagođeni da omoguće efikasno upravljanje proizvodnjom. Nedavno je investirao u novi skladišni prostor za semenski krompir, kapaciteta 1.000 tona, čime je unapredio proces obnavljanja zasada.

Posebno zanimljiva inovacija je uvođenje mašina koje smanjuju upotrebu pesticida, što doprinosi održivoj proizvodnji. „Uspeli smo da dobijemo subvencije Evropske unije za ove mašine jer omogućavaju značajno smanjenje uticaja na životnu sredinu,“ ističe Tibo.

Sortiment krompira na farmi uključuje visokoprinosne sorte kao što su danski Udon i holandski Kuas, koje pružaju odlične rezultate u proizvodnji skrobnog krompira. Prosečan prinos svežeg krompira iznosi oko 50 tona po hektaru, ali zbog nečistoća, čist prinos je 40 tona.

Danska – lider u proizvodnji krompira

Danska godišnje proizvede oko 400.000 tona krompira, od čega značajan deo čini skrobni krompir namenjen industrijskoj preradi. Hening i njegova zadruga igraju važnu ulogu u ovom sistemu, jer njihova proizvodnja doprinosi stabilnosti tržišta i rastu izvoza.

Ekonomija i izazovi poslovanja

Troškovi proizvodnje jednog hektara krompira u Danskoj iznose oko 30.000 danskih kruna (oko 4.000 evra), dok je čista dobit oko 2.300 evra po hektaru. Tibo naglašava da se dodatni troškovi odnose na zakup zemljišta, koji dostiže 500 evra po hektaru godišnje, kao i na licence za proizvodnju skrobnog krompira, koje koštaju i do 80.000 kruna.

„Da biste bili uspešni u ovoj delatnosti, morate pažljivo planirati troškove i investirati u budućnost. Licenca za proizvodnju nije samo trošak, već ulaznica za tržište koje se širi,“ objašnjava on.

Iako su subvencije u Danskoj skromne, one igraju ulogu u održivosti proizvodnje. Tibo ističe da dobija subvencije u iznosu od 53 evra po hektaru, što je minimalna, ali značajna podrška.

Održivost i budućnost

Hening Tibo, koji na farmi zapošljava šest radnika, od kojih su dvojica studenti, smatra da je rad s mladima ključan za budućnost poljoprivrede. „Obrazovanje mladih farmera je neprocenjivo. Jedan od naših studenata trenutno završava poljoprivrednu školu, koja kombinuje praktično znanje i visok nivo teorijske obuke,“ kaže on.

Osim toga, svoju farmu planira da prepusti mlađim generacijama. „Nadam se da će farmu voditi kroz sistem akcionarskog društva, gde će više suvlasnika doprinositi svojim specijalnostima – bilo da je to poljoprivreda, ekonomija ili tehnologija,“ ističe on.

Tržište i perspektive

Danska je poznata po svojoj proizvodnji skrobnog krompira, koji se uglavnom koristi za industrijsku preradu. Tibo i njegovi partneri veruju da se tržište širi, jer potražnja za skrobom raste u prehrambenoj i tekstilnoj industriji. „Proizvodnja pomfrita, koji koristi slične resurse, preselila se u druge zemlje, dok mi preuzimamo tržište za skrobni krompir,“ objašnjava on.

Njegova vizija uključuje dalja ulaganja u održivu tehnologiju i povećanje proizvodnje. Uprkos izazovima koje donose promenljive vremenske prilike i zahtevi tržišta, Hening Tibo pokazuje kako strpljenje, rad i inovacije mogu doneti dugoročan uspeh u poljoprivredi.

Izazovi sa zaposlenima

Jedan od većih izazova na farmi je pronalaženje i zadržavanje iskusnih radnika. „Mladi se često javljaju i rado dolaze da rade kod nas, ali zadržati iskusne radnike je daleko teži zadatak,“ kaže Hening.

„Kada ljudi dođu u životnu fazu u kojoj imaju porodicu, suprugu i decu, postaje veoma teško usaglasiti takav život sa radnim uslovima koji uključuju duge radne sate. Radimo na tome da poboljšamo situaciju, ali priznajem da nam to nije uvek uživanje,“ dodaje on.