Goran Bosiljčić iz sela Beomužević ima 30 godina. Bavi se poljoprivredom  od stočarstva do proizvodnje mlečnih proizvoda.

“Naše selo je poznato po poljoprivredi. Moja porodica se bavi stočarstvom: držimo ovce, koze, svinje i krave, a bavimo se  ratarstvom i povrtarstvom. Proizvodimo sve što je potrebno za naše domaćinstvo, a višak prodajemo. Glavni proizvodi su sir, kajmak i meso.”

“Imamo osam krava rase sementalac. Dnevna mlečnost kreće se između 15 i 20 litara po kravi, u zavisnosti od laktacije. Od mleka pravimo sir i kajmak, koje prodajemo na pijaci ili dostavljamo kupcima na kućnu adresu. Imamo i 40 ovaca i 10 koza, kao i svinje, koje uglavnom prodajemo prekupcima.”

Zemlja porekla simentalske rase je Švajcarska. Iz ove zemlje, simentalac se u početku najviše izvozio u Austriju, Nemačku i Francusku, pa potom i u zemlje Balkana. Simentalska rasa je u poslednjih sto godina ispoljila najznačajniji uticaj na razvoj govedarstva u Srbiji, i danas ona čini 75% ukupne populacije goveda. Međutim, ova rasa još uvek ne ispoljava svoj pun genetski potencijal, jer kad se uzmu u obzir podaci o proizvodnji mesa i mleka, naš simentalac zaostaje za populacijama ovih goveda u zemljama zapadne Evrope.

Na teritoriji Republike Srbije, najveća zastupljenost simentalske rase je u centralnom delu zemlje gde se nalazi oko 80% od celokupne populacije, odnosno oko 530000 grla. Udeo umatičene u ukupnoj populaciji goveda simentalske rase, u 2013. godini je iznosio 34% ili 86% od ukupnog broja umatičenih grla svih rasa.

“Sjenička oplemenjena pramenka odavno se odomaćila u valjevskim selima. Ovca, koja nema preterane zahteve po pitanju uslova smeštaja, ishrane, lako podnosi i niske temperature, a uz to donosi i dobru zaradu, ističe Goran i dodaje: Ono što nas može radovati jeste da postoji sve veće interesovanje za ovčarskom proizvodnjom, a tome su umnogome doprinele i subvencije kada su u pitanju kvalitetna umatičena grla.

ALPSKA koza veoma je cenjena zbog visoke mlečnosti, od 500 do 800 litara u toku jedne laktacije koja traje oko 280 dana. Muzni vek je sedam do 10 godina, a za to vreme na svet donese od 15 do 20 jarića. Poznata je i kao francuska alpina, poreklom je sa švajcarsko-francuskih Alpa. Njen najveći proizvođač je Francuska, a sve više je zastupljena u Srbiji. Veoma je otporna na bolesti, lako se prilagođava različitim uslovima uzgoja i klime.

“Imamo prostoriju za obradu mleka, ali bi uslovi mogli da budu bolji. Trenutno radimo sa onim što imamo, ali roba nam je kvalitetna i mušterije su zadovoljne.”

“Život na selu nije lak, priča nam ovakaj mladi poljoprivrednik.  Treba puno raditi da bi se opstalo, ali dovoljno je za pristojan život. Ne vidim sebe u gradu – volim da sam ‘svoj na svome’ i da živim u skladu s prirodom. Od detinjstva sam naučen da cenim ovaj način života.”

“Na našim njivama uzgajamo kukuruz, ječam, pšenicu i ovas, uglavnom za ishranu naših životinja. Nešto malo dokupimo, kao što su koncentrati, soja i slično.”

“Od prodaje mlečnih proizvoda se više isplati nego od prodaje sirovog mleka. Sir i kajmak prodajemo po ceni od 1.200 do 1.400 dinara po kilogramu. Mleko otkupljujemo, ali cene su niske – između 50 i 80 dinara po litru, u zavisnosti od mlekare. Trenutna cena prasadi je 300 dinara po kilogramu, a jagnjadi 500 dinara.”

“Budućnost na selu je neizvesna. Mnogi se oslanjaju na subvencije, koje značajno pomažu. Suše i nedovoljno hrane predstavljaju problem, ali mi smo za sada uspeli da se organizujemo i zadovoljni smo prinosima ove godine. Ja volim ovaj način života i verujem da ću se izboriti sa izazovima.”