Nedostatak i smanjena količina  padavina uz visoke dnevne temperature poslednjih godina sve više nas obavezuje na racionalno korišćenje vode kako u urbanim sredinama tako i u ruralnim oblastima.

Neiscrpni izvor vode koja može da se koristi su atmosferske padavine, kiša i sneg. Ovaj način akumuliranja vode je do sada bio prepoznatljiv za izrazito sušne regione i primorje ali zbog klimatskih promena i na teritoriji Srbije je potrebno razmišljati o ovom načinu akumuliranja vode. Najjednostavnije objašnjenje za prikupljanje kišnice je da se voda sa površine krova sliva u oluke  a iz oluka se prikuplja i čuva u rezervoarima ili cisternama. Prednosti prikupljanja kišnice i njenoj upotrebi su u tome što je ona besplatna,relativno čista, nije hlorisana što je bitno za biljke koje se zalivaju, omogućava kontinuirano snabdevanje vodom, sakupljanjem kišnice pokazujemo odgovornost prema životnoj sredini, u slučaju olujnih padavina smanjuje se mogućnost nekontrolisanog razlivanja vode po dvorištu, za sakupljanje kišnice koriste se jednostavne i jeftine tehnologije.

Sistemi čuvanja kišnice na gazdinstvima se dele na suvo i mokro čuvanje. Suvi sistem  podrazumeva da je oluk direktno povezan sa rezervoarom u kome se prikuplja kišnica.Rezervoar može da bude cisterna, plastična burad i sl. Ovo je vrlo jednostavan i jeftin sistem. Mokri sistem se zasniva na postavljanju plastičnih sabirnih cevi pod zemlju, tako da se povezuju više oluka na jedan cevovod koji koji je vertikalnom cevi povezan sa rezervoarom. Zbog izjednačavanja vodenog stuba bitno je da visina ulaza u rezervoar bude ispod visine najnižeg oluka na objektu. Postavljanje mokrog sistema zahteva vrlo precizno  planiranje i znatno je skuplje od suvog sistema.Da bi se smanjili nepotrebni troškovi najekonomičnije ih je postaviti u toku izgradnje objekata. Za oba sistema važi da bi trebalo postaviti filtere koji bi sprečavali ulazak nečistoća poput lišća, granja, perja i slično u rezervoare što može da utiče na kvalitet vode i na kasniju primenu u sistemima za navodnjavanje.

Poljoprivredna gazdinstva troše velike količine vode za različite potrebe poput napajanja životinja, korišćenje u kući, navodnjavanje , pranje mašina i sl. Za ove potrebe se koristi voda iz vodovoda (bilo da je u pitanju komunalni vodovod ili manji vodovod za nekoliko gazdinstava iz izvora koji su tehnički urađeni za tu namenu i bakteriološki ispravni), iz podzemnih voda pomoću pumpe i hidropaka a u pojedinim izrazito sušnim periodima se koristi i voda iz rečnih vodotokova koja se na gazdinstva dovozi cisternama.

Poljoprivredna gazdinstva bez obzira da li su u kategoriji malih, srednjih ili velikih zbog svojih potreba za gajenje stoke, skladištenja proizvoda, čuvanje mehanizacije imaju izgrađene objekte sa velikim krovnim površinama. Ove krovne površine su značajan kolektor atmosferskih padavina pri čemu treba voditi računa o krovnom pokrivaču i od čega je napravljen. Za sakupljanje kišnice najbolji su limeni i krovovi pokriveni crepom dok druge materijale poput salonita treba izbegavati. Gazdinstva po prirodi svog posla i potrebama raspolažu sa rezervoarima i cisternama koje se mogu upotrebiti za početne faze prikupljanja kišnice dok se poljoprivrednici ne uvere u prednosti koje on donosi.

Da bi na primeru pokazali kolike su mogućnosti za prikupljanje kišnice uradićemo osnovnu analizu jednog poljoprivrednog gazdinstva sa područja Grada Loznica, mesto Donji Dobrić.

Za analizu padavina uzeto su tri letnja meseca izuzetno sušne 2024. jun,jul i avgust. Na  području Grada Loznica ukupna količina padavina za jun-avgust 2024. je iznosila 109,9 l/m2 sa 19 kišnih dana.   Minimalna dnevna količina padavina je iznosila 1,9 l  a maksimalna25,8 l.

Gazdinstvo koje može da se podvede pod srednje na području Grada Loznica raspolaže sa sledećim objektima u funkciji poljoprivredne proizvodnje: