Bezmalo da nema kuće u Srbiji koja čeka zimu bez ajvara, džema ili krastavčića. Iako sve to možemo da kupimo u marketima, domaća zimnica je, ipak, kako mnogi tvrde, bolja od „kupovne“. Istina, mlađe generacije više su za varijantu „mamine“ ili „bakine“ zimnice, pa tako sve više traže domaću teglu. Profesionalna kuvarica Lepa Milojević je sve ovo dobro osmotrila, a ostajući bez posla, odlučila je da uplovi u sopstveni biznis.

Da godine nisu važne za novi početak u karijeri, potvrđuje i Lepa Milojević iz Dragčića kod Kraljeva. U vreme kovida, sa svojim ukućanima, kupuje ovo parče zemlje i malu kućicu gde počinje da radi svoju baštu. Plodovi su pristizali, a Lepa je, kao svaka vredna domaćica, to lepo pakovala u tegle. Pošto se pojavio višak, kod nje je nastala ideja da osnuje svoju malu preradu, jer je u međuvremenu ostala bez posla.

„Po profesiji sam kuvar, volim svoj posao, a pošto sama gajim povrće, tako sam i rešila da krenem sa radom. Prihodi od proizvodnje voća i povrća su nestabilni, nemaju dobru otkupnu cenu. Odlučila sam da sopstveno voće prerađujem u sokove i džemove, a od povrća pripremam zimnicu. Kada sam zasadila povrće u bašti i plasteniku, nisam planirala baš da mi to bude posao. Pojavio se višak tegli, pa se rodila ideja da započnem sopstveni biznis kao zanatlija. Organska je hrana u pitanju, bez konzervansa, bez aditiva – prvo za porodicu i prijatelje, a onda se pročulo i malo šire. Dok bude plodova, radiću zimnicu, džemove i slatko. Evo, ima još dunja i jabuka, a kasnije ću da pletem sa ćerkom. Nadam se da će sve biti kako treba.“

Profesiju kuvara nije mnogo promenila, tako da ukuvani plodovi na kraju ponovo završavaju na tanjiru kod sladokusca ovih proizvoda. Potražnja postoji, naročito zbog saznanja da je u pitanju organska proizvodnja, mada je slani program, kako kaže, popularniji, što je i razumljivo jer vam za pripremu ajvara treba više vremena.

„Znate šta, sve što je novo ljudi malo sa rezervom prihvataju. Ja sam pravila, recimo, džem od dunje, džem od jabuka. Pitaju, kupuju, ali ne u toj količini. Dok ima zimnice – ajvara, barene, krastavčića, šarene salate – mislim da je slatki program manje tražen. Drugo, ne treba izostaviti činjenicu da je za ajvar potrebno dosta vremena: paprika da se opere, obriše, ispeče, oljušti, ocedi, samelje, uprži… Samo da nabrojimo, već je mnogo.“

Naravno, planovi postoje, mada su oni ograničeni finansijama, ali i činjenicom da je tek uplovila u svoj zanatski biznis.

„Znate šta, nije loše za početak, ali da zarađujem punu platu – još nema tih količina. Ipak, optimista sam, pa ću videti. Da odustanem – neću. Planovi su mi da ovde podignem plastenike za povrće, posebno zbog paprika, kako bih produžila berbu. Kako bude sa finansijama, tako ćemo se i ponašati. Videćemo.“ – nasmejano i sa puno optimizma kaže naša sagovornica.

Sa ponosom ističe i pomoć svoje dece:

„Deca mi dosta pomažu. Obe ćerke i sin se povremeno uključuju. Starija Jelena je više zadužena za marketing, prodaju i distribuciju, a mlađa ćerka, pošto ima više slobodnog vremena, ona mi pomaže u pripremi zimnice. Bilo je tu dosta posla.

Za slatki program koristi uglavnom stare sorte voća, pa smo mirisom osetili budimku i staru dunju ranku. Kaže da nije teško doći do tih, takođe organskih plodova.

„Ono što nemamo u našim voćnjacima i baštama, kupujem od proverenih proizvođača – od ljudi koje lično poznajem. Želim da budem sigurna u svaki sastojak svoje zimnice. Ovde ima starih stabala šljive, kruške i jabuke. Evo, budimka i dunja su mi još u gajbicama. Ljudi i ne beru često to voće. Nekada budu plodovi prelepi, ali ne mogu dugo da stoje. Mora da se što pre upotrebe jer ništa nije prskano. Nekada su plodovi kvrgavi, imaju fleke, tako da nisu za prodaju – kupci traže sve ujednačeno i lepo na oko. Ima zaista u kraju starih stabala, nije problem doći do voća. Ako bi bila baš velika potražnja, videćemo.“ – završava naša domaćica.

Na kraju, upornost je majka uspeha, a vredna i nasmejana Lepa ima i volju i želju.