Koliko snega, toliko meda, stara je izreka pčelara. Pčele ne vole toplu zimu, a još manje temperaturne oscilacije i toplo-hladno vreme. Prema rečima iskusnih pčelara, društvo koje izađe jako iz  zimskog prezimljavanja daće i više meda naredne sezone. Da se pčele pitaju njima bi najviše odgovaralo da sneg padne početkom novembra i da se zadrži do februra, jer kad je zima topla, pa još i bez snega, leglo troši više hrane za prezimljavanje, iznuruje se, a potrebno je da zimske pčele održe košnicu do proleća. Osim toga, topla zima pogoduje razvoju virusa koji napadaju pčele i time slabe društvo. Da ne govorimo o raznim štetočinama poput miševa koji pokušavaju da se uvuku u košnicu kako bi lakše prezimeli.

Prema prognozama meteorologa ove zime očekuje nas više snega nego ranijih godina čak i u nižim predelima. Prve ozbiljnjije pahulje i zadržavanje snežnog omotača može se očekivati već od Nove godine, a najviše snega biće u drugoj polovini zime, tačnije u januaru i februaru kada će dominirati Sibirski anticklon koji će u sudaru sa ciklonom sa Mediterana doneti hladan vazduh i obilje snega koje na balkanske prostore posebno sa severa i severoistoka Evrope. Ipak, prognoza meteorologa su samo prognoza, pa ostaje da se vidi da li će zaista tako i biti. Ako snega zaista bude u većim količinama možemo i očekivati bolju sezonu kad su u pitanju i prinosi meda. Evo 5 osnovnih razloga zašto je sneg važan pčelarima i kako pruža prirodnu zaštitu pčelama tokom zime.

Termoizolacija – sneg deluje kao izolacioni sloj koji pomaže u očuvanju toplote unutar košnice. Sneg sadrži vazduh između kristala, što smanjuje gubitak toplote. Kada sneg prekrije košnice, on štiti pčele od oštrih i naglih temperaturnih promena i hladnih vetrova koji najviše mogu da naštete društvu.

Stabilizacija temperature – sneg pomaže u održavanju stabilne temperature ne samo unutar već i oko košnice. Bez snega, izloženost košnice direktnom vetru i niskim temperaturama može dovesti do prevelikog hlađenja unutrašnjosti, što iscrpljuje energiju pčela dok pokušavaju da održe potrebnu toplotu.

Zadržavanje vlage – tokom topljenja snega, vlaga se postepeno oslobađa u okolinu, čime se sprečava preterano isušivanje vazduha. Ovo pomaže u očuvanju optimalne vlažnosti u košnici.

Smanjenje buke – sneg prigušuje zvukove i spoljašnje vibracije, stvarajući mirniju okolinu za pčele. Manja izloženost buci smanjuje rizik od stresa kod pčela, što je ključno tokom perioda zimskog mirovanja.

Prirodna zaštita od predatora – deblji sloj snega može otežati pristup predatorima, poput miševa, koji bi mogli pokušati da uđu u košnicu tokom zime.

Međutim, važno je napomeniti da pčelari moraju stalno da obilaze pčelinjake tokom zime. Ukoliko se nagomila previše snega na letu (otvor košnice) to bi moglo da blokira ventilaciju i sprečiti izlazak ugljen-dioksida i vlage, što može biti štetno za pčele. Pravilan nadzor i čišćenje snega sa leta su ključni posao za pčelare tokom zime.

Tokom hladnih zimskih dana treba izbegavati otvaranje košnica osim, osim ako nije neophodno radi kontrole, pre svega da li pčele imaju dovoljno hrane. Prilikom otvaranja treba biti vrlo pažljiv i nikako ne remetiti redosled okvira. Iskusni pčelari osluškuju zvukove unutar košnice i po tome mogu da odrede da li je unutar legla sve u redu ili su pčele zbog nečega uznemirene i pod stresom. Posebno treba obratiti pažnju na najvećeg neprijatelja pčela tokom zime, a to je jak, zimski vetar koji je u Srbiji posebno izražen u Podunavlju i Pomoravlju, a košava u Vojvodini. Evo nekoliko razloga zašto je vetar opasan za pčele i kako da zaštite košnice.

Hlađenje košnice – jak zimski vetar može da rashladi košnicu brže nego što pčele mogu da je zagreju. To dovodi do naglog pada temperature unutar košnice što može ugroziti preživljavanje pčela, posebno ako imaju ograničene zalihe hrane.

Isušivanje vazduha – vetar može isušiti vazduh, što povećava gubitak vlage unutar košnice. To može dovesti do isušivanja meda, pa pčele teže koriste zalihe hrane.

Fizička oštećenja košnice – jak vetar može oboriti ili pomeriti košnice, posebno ako nisu stabilno postavljene. Takođe, može podići poklopac ili oštetiti zaštitu košnice, izlažući je snegu, kiši ili direktnim hladnim strujama.

Stres za pčele – konstantno izlaganje vetru stvara stres pčelama, jer moraju dodatno trošiti energiju kako bi održale toplotu klupka unutar košnice.

Da biste zaštitili košnice, a samim tim i pčele tokom zime neophodno je postaviti ih na zaklonjeno mesto. Idealno je da se košnice postave iza prirodne barijere kao što su gusti žbunovi, drveće, živica ili uz neki zid koji pruža zaštitu od direktnog udara zimskih vetrova. Ako nema prirodnog zaklona, mogu se koristiti veštački paravani od dasaka, trske ili specijalnih zaštitnih mreža. Košnice treba postaviti na čvrstu podlogu i po potrebi ih dodatno pričvrstiti kaiševima ili užadima kako ih vetar ne bi pomerio ili oborio. Dodatni krov ili težak kamen može se postaviti preko poklopca košnice kako bi se sprečilo njegovo podizanje tokom vetrovitih dana. Izolacija košnica uz pomoć stiropora, slame ili specijalnih termo-navlaka može pomoći u smanjenju gubitka toplote uzrokovanog vetrom.

Ulazi košnica (leta) treba da budu okrenuti suprotno od dominantnog pravca vetra kako hladan vazduh ne bi direktno ulazio unutra. Košnice se mogu grupisati jedna uz drugu, čime pružaju međusobnu zaštitu od vetra. U područjima s jakim vetrovima tokom zime pojedini pčelari unose košnice u privremena skloništa, poput šupa, kako bi smanjili izloženost vremenskim neprilikama. Ove mere značajno smanjuju negativan uticaj vetra, čuvajući toplotu i energiju pčela, što im omogućava da bezbedno prez