Postoji veći broj različitih sorti, a treba imati u vidu i to da one mogu da se nabave na različitim podlogama.
U svetu postoji veliki broj podloga, uglavnom su one proizvode kao sejanci. Neke od njih su otporne prema kiselim zemljištima, neke prema alkalnim. Postoji razlika i prema tome kolika će biti bujnost stabla, otpornost prema mrazu, osetljivost na previše vlage u tlu. Uglavnom odabirom odgovarajuće podloge možete izvući maksimum iz zemljišta i samog položaja voćnjaka. Rezidba breskve se treba prilagoditi i odabranoj sorti.Neke od podloga koje se koriste za kalemljenje breskve su: Vinogradska breskva, Dženarika, Ademir, GF557, GF 677, St. Julijana 655 – 2, VVA – 1, Missouri, Elberta, Higama. Ima ih još dosta, a radi se i na proizvodnji novih koji bi dali i bolje rezultate od postojećih.Pored podele na osnovu toga da li će se plodovi koristiti u svežem stanju ili će ići za preradu postoji još nekoliko podela.Jedna od značajnijih bi bila prema dimenzijima plodova, ovde postoji čak sedam kategorija, koje se označavaju na sledeći način: AAA, AA, A, B, C, D. Postoje tri klase za sorte bresve: ekstra )plodovi najmanje da budu62 mm), prva klasa (plodovi da budu najmanje 50 mm) i druga klasa (plodovi bresaka dobrog kvaliteta, zdravi i normalno razvijeni). Ovde ćemo nabrojati neke sorte bresaka, ali ne po nekom posebnom redu. To su: Red – Heven, Spring tajm, Rojal Džem, Fajet, Red skin, Adria, Rom Star, Kardinal, Diksired, Glok heven, Dixired, Marija Lucija, Baby gold, Kaldezi, Haleova pozna, Maja, Čačak, Dora, Bajtstar.Zanimljiva je i pljosnata breskva, koja se ponegde naziva i kineska. Ovaj tip ima takođe različite sorte breskve, međutim one se sve prosto nazivaju pljosnatim ili tanjrastim breskvama.
