Polifagna je štetočina i hrani se cvetovima voćnih vrsta, cvetovima na povrću i korovima . Može naneti velike štete na gajenim biljkama u fazi cvetanja.

Odrasli insekt je tvrdokrilac crne boje obrastao sa mnoštvo dlačica, dok na pokriocima ima 12-15 belo-žutih nepravilnih pega i po tome se razlikuje od drugih tvrdokrilaca. Larva je bela sa žutom glavom, hrani se biljnim ostacima u zemlji i ne nanosi štete gajenim biljkama. Štete pričinjava odrasli insekt hraneći se cvetnim pupoljcima kao i samim cvetovima, uništavajući tučkove i prašnike pa takvi cvetovi ostaju sterilni, tj.na njima nema roda. Odličan je letač i lako preleće sa parcele na parcelu u potrazi za hranom, što čini da štete bivaju veće i značajnije. Ovaj insekt ima jednu generaciju godišnje, a prezimljava odrasli insekt u zemlji na dubini oko 10 cm. U proleće čim odrasli insekt izleti iz zemlje, kreće u potragu za hranom i to prvo ide na korove pa na prvo cvetajuće voće, a potom se seli sa vrste na vrstu kako kreće koja da cveta. U našim uslovima to se poklapa kraj marta početkom aprila, ali to može biti i ranije ako su povoljne spoljne temperature i to oko 15°S. Najveća joj je aktivnost u najtoplijem delu dana. Nakon završetka ishrane–cvetanja, ženka polaže jaja u zemlju i za 7-14 dana iz njih se pile larve, koje se hrane na već pomenuti način.

U avgustu se pojavljuju odrasli koji ne izleću već prezimljavaju, takođe na već pomenuti način. U zaštiti bilja od ove štetne insekatske vrste treba izbegavati maksimalno upotrebu hemijskih sredstava zbog toga što se period ishrane ovog insekta poklapa sa delovanjem pčela u službi oprašivača, te se tako sprečava pomor pčelinjih društava. Zato opravdanost u merama borbe treba tražiti u mehaničkim merama i to, pošto odrasli insekt prezimljava u površinskom sloju zemljišta a i larva je u površinskom sloju obrada tog sloja je važna i sprovoditi tanjiranje, kultiviranje jer tom merom izbacujemo larve na površinu, a one usled dejstva visokih temperatura tokom leta uginjavaju. Međutim veoma je važno postavljati lovne klopke u zasadima voća, i to plave boje u vidu posuda u koje se nalije voda a u vodu se stave NEGRO bombone ili neki miris koji omamljuje insekta, anis, cimet…Omamljen mirisom insekt upada u posudu sa vodom i tu ostaje zarobljen te na taj način možemo značajno smanjiti brojnost ovog veoma štetnog insekta, a ne naneti štetu pčelama koje će nam oprašiti voće u cvetu. Važno je napomenuti da se veći broj posuda postavlja po obodu parcela, a manje u unutrašnjosti. Ne suzbijati korove u voćnjaku, jer rutava buba napada prvenstveno cvetove maslačka, bele rade i drugih cvetajućih korova, pa tako smanjujemo štete na cvetovima voća.