U Srbiji se godišnje proizvede oko 50 miliona litara rakije. Izvoz tog nacionalnog brenda iz godine u godinu raste. Da bi se povećali količina i kvalitet neophodno je uključiti i male proizvođače. Zbog toga je u Šumadijskom okrugu osnovan fond „Destilati za destilerije“ iz kog je prvih 16 proizvođača već dobilo pomoć.

U domaćinstvu Perića u šumadijskom selu Masloševu proizvodnjom rakije bave se četiri decenije. Godišnje proizvedu između 20 i 30 hiljada litara destilata, odnosno meke rakije. Zahvaljujući fondu „Destilati za destilerije“ dobili su pomoć stručnjaka.

„Uz pomoć tehnologa, poboljšati kvalitet našeg destilata i samim tim ćemo ga lakše predati“, kaže Milan Perić, proizvođač rakije.

To malim proizvođačima osigurava i zaradu, a na dobitku su i destilerije.

„Ti ljudi tu rakiju neće prodavati nelegalno, nego će dati nama. Mi ćemo to uvesti u legalne tokove i svi ćemo biti zadovoljni“, kaže Aleksandar Stanković, vlasnik destilerije.

To je i cilj fonda „Destilati za destilerije“ od osam i po miliona dinara, koji su, osim za pružanje stručne pomoći, potrošeni i za nabavku opreme. Za 16 dobitnika grantova novac su obezbedili grad Kragujevac i opštine Aranđelovac i Rača.

„Ovakvi fondovi jesu primer dobre prakse gde ljudi na lokalnom nivou mogu da prepoznaju šta je problem i da se jasno targetira i tu onda i kroz možda manja sredstva veoma može da pomogne poljoprivrednicima“, kaže Ivana Popović iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

A trebalo bi da ga slede i ostali okruzi u zemlji. To je želja i osnivača fonda, Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja, koja je spremna za pružanje nove ture pomoći proizvođačima “vatrene vode”.

„Proces selekcije će trajati do juna meseca. Nakon toga ćemo ući u nabavku opreme i onda ćemo za sledeću sezonu proizvodnje destilata imati nekih tridesetak korisnika“, kaže Nenad Popović, direktor Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja.

I plan je da proizvedu između 60 i 80.000 litara destilata kontrolisanog kvaliteta. To znači više šumadijske šljivovice na domaćem i inostranom tržištu, koja je i na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa.