Fertigacija predstavlja savremeni koncept gajenja borovnice. Upotreba ovog sistema za unošenje hranljivih elemenata u zonu korenovog sistema predstavlja efikasan način za balansiranu i preciznu primenu đubriva. Potrebe biljaka za menjaju se tokom vegetacionog perioda, zbog čega se fertigacija preporučuje kao osnovni način dodavanja hraniva.
U cilju utvriđavanja stvarnih potreba i količina đubriva koje se primenjuje, pre početka fertigacije neophodno je izvršiti analizi zemljišta, odnosno supstrata i analizu lista borovnice. Optimizacija programa đubrenja najbolje je da se zasniva na analizi mineralnog sastava lista da bi se precizno odredile potrebe borovnice za hranljivim elementima.
S obzirom da se na ovaj način hranljivi elementi unose više puta i toku godine, neophodno je istaći da je važnija ukupna količina hraniva koje se primenjuje od učestalosti fertigacije.
Uspeh fertigacije zavisi od obezbeđenja dovoljne količine vode, kao i vode odgovarajućeg kvaliteta vode.
Pojedini joni u većoj koncentracijama vodi za navodnjavanje mogu negativno uticati na gajenu biljku.
Prisustvo veće koncentracije natrijuma (Na<sup>+</sup>) na određenim mestima apsorbcije u ćelijskom zidu u zoni izduživanja korena mogu se negativno odraziti na njegov razvoj i usvajanje kalcijuma.
Hlor prisutan u većim koncentracijama u vodi može izazvati sparušenost i potpuno uvenuće lista.
Visoka koncentracija kalcijuma, magnezijuma i bikarbonata ( HCO<sub>3</sub>) prouzrokuju visoku tvrdoću vode i samim tim povećavaju rizik od začepljavanja kapaljki na cevima za navodnjavanje.
Gvožđe u koncentraciji od 0,15 do 0,22 g Fe/m<sup>3</sup> smatra se potencijalno opasnim jer može dovesti do začepljenja kapaljki. Svaki izvor vode u kome je koncentracija Fe viša od 0,5 g Fe/m<sup>3 </sup>ne treba koristiti bez predhodnog prečišćavanja.
Veoma bitan elemenat koji utiče na kvalitet vode za navodnjavanje je EC koeficijent (elektroprovodljivost), čija vrednost zavisi od jona prisutnih u vodi, od njihove koncentracije, pokretljivosti, naelektrisanja, kao i od temperature na kojoj se određuje provodljivost (EC). Provodljivost vode se meri pomoću EC-merta ili konduktiometra. Ako je EC vrednost visoka to ukazuje da u vodi mogu biti korisni elementi poput kalcijuma i magnezijuma, ali najčešće ima bikarbonata koji predstavljaju veliki problem u proizvodnji. Takođe, može biti vrlo nezgodnih elemenata poput natrijuma i hlora. Uglavnom, ako je provodljivost do 500 mikro simensa (µS) može se reći da je to odlična voda za navodnjavanje. Od 500 do 700 (800) je dobra voda, a ako je preko 800, rizik za proizvodnju borovnice je dosta veliki. Treba imati u vidu da dodavanje mineralnih đubriva u vodu povećava EC vrednost jer je vodotopivo djubrivo u obliku soli. Logika je da ako je EC vrednost vode niža, efikasnost djubrenja će biti značajno veća.
Optimalna pH vrednost vode za navodnjavanje i fertigaciju kreće se u uskom intervalu i iznoci 6 – 6,5. U slučju da je voda iznad ovih vrednosti potrebno je izvršiti zakišeljavanje. Da bismo oborili pH vrednost, moramo dodavati kiselinu u vodu kako bismo neutralisali bikarbonate. Nebitno je da li je reč o azotnoj, sumpornoj ili fosfornoj kiselini. Dakle, vodonikov jon iz kiseline reaguje sa bikarbonatima i na kraju dobijemo vodu i ugljen-dioksid. To je suština obaranja vrednosti pH.
Mineralna đubriva na bazi azota i kalijuma su hraniva koja se najčešće primenjuju fertigacijom. Izvesne formulacije fosfora i mikroelemenata kao što su cink, bakar, gvožđe i mangan takođe se mogu primeniti fertigaciono, naročito kada je pH vrednost vode ispod 6,5.
Poseban oprez iziskuje primena đubriva na bazi kalijuma koja sadrže kalcijum i gvožđe. Ova đubriva se ne smeju mešati i primenjuju se u odvojenom tretmanima. Takođe, zbog moguće reakcije i štetnih efekata đubriva na bazi kalcijum nitrata i helata gvožđa treba pripremati u sudovima koja se ne koriste za ostala đubriva.
Fertigaciji borovnice treba pristupiti nakon sveobuhvatnog sagledavanja navedenih saveta da bi se osigurala optimalna i efikasna ishrana.
