Zrela rezidba se obavlja u periodu mirovanja vinove loze, od opadanja lišća u jesen do bubrenja okaca u proleće naredne godine. Vreme rezidbe zavisi od klimatskih uslova. Rezidba se može obavljati tokom čitavog perioda mirovanja u uslovima toplije klime, gde se ne javljaju jaki zimski mrazevi. U uslovima kontinentalne i umerenokontinentalne klime, rezidba se vrši u jesen ili rano proleće. U krajevima gde se vinova loza zimi zagrće, rezidba se obavlja odmah nakon opadanja lišća. Neposredno pre zagrtanja, prekraćuju se lastari koji će se pokriti zemljom. Nakon prolećnog odgrtanja, obavlja se korekcija jesenje rezidbe. U Srbiji, čokoti se zagrću samo na peskovitim terenima, u nekim depresijama ili rečnim dolinama.

U vinogorjima Srbije, jesenja rezidba počinje u drugoj polovini novembra, primenjuje se u zasadima velikih kompleksa vinograda, gde su velike površine pod vinogradima. Prvo se orezuju najotpornije sorte i zasadi na uzvišenjima, gde su mrazevi slabijeg inteziteta. U slučaju povoljnih vremenskih uslova rezidba se obavlja i tokom zime, kako bi se završila do kraja marta, pre bubrenja okaca. U manjim vinogradima, uobičajeno je da rezidba počinje sredinom februara na dan sv. Trifuna (14.februara), zaštitnika i slave vinogradara i vinara. Običaj u potpunosti uvažava klimatske prilike u našim vinogorjima, do polovine februara javljaju se jaki zimski mrazevi, posle nastupa toplije vreme povoljno za rezidbu. Tada se može precizno utvrditi zdravstveno stanje i rodnost zimskih okaca. To omogućuje pravilnu rezidbu i ostavljanje potrebnog broja rodnih okaca za određenu visinu prinosa i kvalitet grožđa u narednoj vegetaciji. Osnovni period rezidbe u našim uslovima jeste mart i početak aprila, što iznosi 30-40 dana.