Crna šljivina osa (Hoplocampa minuta) i žuta šljivina osa (H. flava) su redovne štetočine u zasadima šljiva. Larve ovih insekata hrane se tek zametnutim plodovima u čemu se i ogleda njihova štetnost. Imaju sličnu biologiju i ciklus razvoja.

Obe ose se pojavljuju u proleće pred cvetanje šljive. Intenzitet napada zavisi od faze razvoja šljive i vremenskih prilika. Ukoliko je pre i tokom cvetanja šljive vreme toplo i bez padavina, a šljiva je u fazi punog cvetanja, intenzitet napada je najjači. Ako je šljiva, pri takvim uslovima spoljašnje sredine, u fazi precvetavanja, polaganje jaja je minimalno ili će u potpunosti izostati. U slučaju pada temperature i pojave kiše, let imaga je znatno smanjen ili prestaje.

Ženka crne šljivine ose polaže jaja u slobodne delove čašičnih listića, dok žuta polaže između slobodnih delova čašišnih listića. Nakon piljenja, larve se ubušuju u tek zametnute plodove i hrane se semenom. Kada završe ishranu na jednom plodu prelaze na drugi tako da jedna larva može da ošteti više plodova. Oštećeni plodovi ubrzo opadaju, a sa njima i larve koje silaze u zemlju. Na dubini od oko 10cm larve prave čauru u kojoj prezimljavaju do sledećeg proleća kada prelaze u lutku. Imago se pojavljuje kada se temperatura zemljišta zagreje iznad 10℃. Šljivine ose imaju jednu generaciju godišnje. Telo imaga crne šljivine ose je tamno dok su pipci i noge žute boje, veličine je oko 4-5cm, dok je žuta  šljivina osa smeđe obojena i malo krupnija od crne.

U cilju smanjenja brojnosti populacije šljivinih osa jesenja obrada zemljišta je značajna mera. Suzbijanje insekticidima obavlja se vreme piljenja larvi, a pre ubušivanja u plodove insekticidima na bazi a.m. deltametrin isključivo u fazi precvetavanja šljive.