Paprika pretstavlja jednu od najznačajnijih povrtarskih kultura, a u rasinskom okrugu se gaji na većoj površini. Virusna oboljenja su sve češće prisutna u proizvodnji ove kulture, bilo da je reč o gajenju na otvorenom polju ili u zatvorenom prostoru. Ekonomski su veoma značajni patogeni jer direktno utiču na smanjenje prinosa i kvalitet plodova.
Najčešće detektovani virusi paprike su:
VIRUS MOZAIKA KRASTAVCA (Cucumber mosaic virus – CMV)
VIRUS MOZAIKA LUCERKE (Alfalfa mozaic virus – AMV)
VIRUS BRONZAVOSTI PARADAJZA (Tomato spotted wilt virus – TSWV)
Viroze na paprici se mogu javiti vrlo rano, već nakon rasađivanja, a što su biljke starije, simptomi su jasniji i uočljiviji. Kod mlađih biljaka simptomi se ogledaju u zaostajanju u porastu, preterano grananje i skraćivanje grana pa takve biljke imaju žbunast izgled. Kasnije zaražene biljke imaju simptome na gornjem lišću u vidu hlorotičnog mozaika ili žuto-zelene do nekrotične pege nepravilnog oblika. Na obolelom lišću može doći do zadebljavanja centralnog nerva, što dalje dovodi do uvijanja lista ka licu ili naličju. Kod virusa bronzavosti paradajza, na naličju lista javlja se bronzasta boja koja se širi od osnove ka vrhu liske. Na plodovima zaraženih biljaka uočavaju se hlorotične pege koje se vremenom izdužuju i nekrotiraju. Usled toga, plodovi su nepravilnog oblika i deformisani.
Ovi virusi imaju veliki broj biljaka domaćina, kako gajenih tako i korovskih. Sa biljaka domaćina na useve paprike prenose ih insekti među kojima su najznačajniji vektori biljne vaši i tripsi. Virus mozaika krastavca i virus mozaika lucerke prenose biljne vaši dok virus bronzavosti paradajza prenose tripsi. Ove štetočine imaju više generacija tokom godine što omogućava brzo širenje virusa. Larve tripsa hraneći se na zaraženim biljkama usvajaju virus za najmanje 10 minuta. Odrasli insekti su prenosioci virusa i ostaju zaraženi tokom čitavog svog života ali se ne prenose na potomstvo. Međutim, viroze se mogu preneti i semenom ili rukama radnika prilikom rasađivanja paprike.
Mere kontrole protiv virusa podrazumevaju setvu zdravog i deklarisanog semena, plodored, suzbijanje korova u plasteniku kao i oko plastenika u kome se proizvodi rasad ali i na parcelama na kojima se paprika gaji na otvorenom polju. Takođe, veoma bitna mera je i uništavanje biljaka sa simptomima virusa i iznošenje sa parcele. Redovan obilazak i pregled useva paprike na prisustvo tripsa metodom otresanja biljaka na belu podlogu ima veliki značaj u cilju utvrđivanja prisustva ove štetočine. Pojava tripsa u usevu paprike može se pratiti i na lovnim lepljivim klopkama koje se postavljaju na parceli sa paprikom. One delimično utiču i na smanjenje populacije.
Primena hemijskih mera treba biti usmerena ka suzbijanju biljnih vaši i tripsa. U cilju suzbijanja biljnih vaši mogu se koristiti insekticidi na bazi aktivne materije flonikamida (Afinito, Talent, Teppeki,… ) čija je karenca od 5 do7 dana. Dobre rezultate u praksi su pokazali i preparati na bazi i deltametrina (Scatto). Od bioloških insekticida moguća je primena i preparata na bazi piretrina (Pyrethrum 5 EC) koji ima i slabije delovanje na trips te se može primenjivati i u vreme plodonošenja paprike.
Za suzbijanje tripsa u paprici primenom sistemom kap po kap u zaštićenom prostoru registrovan je insekticid na bazi a.m. ciantraniliprol + acibenzolar-s-metil (Minecto alpha). Insekticidi na bazi a.m. spinosad (Laufer, Traper…) i a.m. spinetoram (Exalt) takođe su registrovani za suzbijanje tripsa u paprici. Suzbijanje tripsa je komplikovanije i zbog njihovog skrivenog načina života te je preporuka da se prilikom aplikacije koristi veća količina vode (do 600l/ha).
U našoj zemlji se virusna oboljenja na parici javljaju svake godine te je veoma važna primena preventivnih mera.
