U vremenu kada se sve više razmišlja o zdravoj ishrani i poreklu namirnica koje konzumiramo, jedno važno pitanje često ostaje u senci: šta znamo o pesticidima koji nevidljivo završavaju na našem tanjiru? Koliko su savremeni preparati bezbedni za ljude i životnu sredinu, da li ih poljoprivrednici koriste pravilno, i postoje li bezbednije alternative? O ovoj kompleksnoj temi na Radio Tv Crna Gora, govorio je prof. dr Nedeljko Latinović, redovni profesor Biotehničkog fakulteta Univerziteta Crne Gore, inače student Beogradskog univerziteta.

Savremeni pesticidi – stroži standardi i manji rizici

Kako ističe prof. Latinović, u poslednjih dvadeset godina zabranjeno je više od 70 odsto aktivnih materija koje su nekada bile u upotrebi. Današnji pesticidi prolaze kroz stroge kontrole i mogu biti registrovani za tržište samo ako su prethodno odobreni u Evropskoj uniji. Savremeni preparati su efikasniji, ali i podložnijim pažljivim procenama bezbednosti za zdravlje ljudi, životinja i životne sredine.

Pesticidi kao lekovi – pitanje doze i znanja

Kao što lek u pravoj dozi leči, a u pogrešnoj postaje otrov, tako je i sa pesticidima. Prava primena nije samo pitanje proizvoda već znanja: potrebno je dobro poznavati štetne organizme, znati kad ih suzbijati, pravilno dozirati preparate i poštovati tehniku primene. Prekomerna ili nestručna upotreba ne samo da ugrožava zdravlje već dovodi do slabe efikasnosti zaštićenih useva.

Karenca – ključ bezbedne hrane

Jedan od najvažnijih pojmova u pravilnoj upotrebi pesticida je karenca – period koji mora proći od poslednjeg tretiranja do berbe. Ako se poštuju preporučene doze i karenca, u plodovima će ostati ili minimalni ostaci pesticida ili će oni biti u dozvoljenim granicama koje ne ugrožavaju zdravlje potrošača.

Kontrola na tržištu i uloga države

Sistem kontrole u Crnoj Gori usklađen je sa evropskim standardima. Monitoring prisustva ostataka pesticida sprovodi se redovno, i to kako na uvoznim tako i na domaćim proizvodima. Na analizu odlaze proizvodi sa pijaca, iz trgovačkih lanaca i sa graničnih prelaza.

Potrošači i strah na pijaci

I sam profesor priznaje da kada kupuje na pijaci, postoji određena doza nepoverenja: ‘Svestan sam mogućih opasnosti više nego drugi, ali verujem u sistem kontrole.’ Pranje voća i povrća je obavezno, ali ono pomaže samo kod preparata koji ostaju na površini ploda.

Klimatske promene i novi izazovi u zaštiti bilja

Klimatske promene otežavaju zaštitu useva. Produžena vegetacija, viši prosečni temperaturni režimi i povećana vlažnost doprinose bržem razmnožavanju postojećih štetočina i pojavi novih bolesti.

Preventivne mere u poljoprivredi

Pored upotrebe hemijskih sredstava, važne su preventivne mere kao što su izbor otpornih sorti, pravilna sadnja, izbegavanje vlažnih područja, odgovarajuće đubrenje i navodnjavanje.

Biološki pesticidi – alternativa budućnosti

Razvoj bioloških preparata baziranih na ekstraktima biljaka, mikroorganizmima i gljivama sve više dobija na značaju. Upotreba bioloških preparata raste svake godine.

Organska proizvodnja – izazovi i zablude

I u organskoj proizvodnji postoje dozvoljeni pesticidi, ali u mnogo manjem broju i uglavnom prirodnog porekla. Organska proizvodnja nije samo izbegavanje hemije, već zahteva duboko znanje i planiranje.

Pesticidi na recept – potreba ili utopija?

Profesor Latinović zastupa ideju uvođenja modela ‘pesticida na recept’ kako bi se smanjio rizik od zloupotrebe i povećala bezbednost za zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Edukacija kao ključ za bezbedniju budućnost

Odgovorna upotreba počinje sa obrazovanjem. U Crnoj Gori postoji sistem obuke za prodavce i proizvođače, a sertifikati se obnavljaju svakih pet godina.

Zaključak

Pesticidi nisu neprijatelj sami po sebi. Oni su alat, a bezbednost njihove upotrebe zavisi od znanja, odgovornosti i poštovanja pravila.